Klearh od Herakleje

Klearh od Herakleje (oko 390. p. n. e. do 353/352. p. n. e.) je bio tiranin pontske Herakleje od oko 364. p. n. e. do 353/352. p. n. e. Bio je prognan iz Herakleje, a onda ga je heraklejski senat zvao da se vrati da bi suzbio demokratski pokret. Po povratku Klearh je srušio oligarhiju, proterao oligarhe, oteo im imovinu i uspostavio tiraniju, koju su nastavili njegovi naslednici.

Rane godine

Klearh je kao mladi aristokrata rano došao u Atini u dodir sa velikim filozofima. Oko četiri godine bio je Isokratov učenik, a slušao je i Platona. Kada se vratio u Herakleju učestvovao je u političkoj borbi između dve struje, pa je bio prognan iz Herakleje.

Povratak u Herakleju

Heraklejska oligarhija imala je problema sa narodom, koji je tražio ukidanje dugova i podelu bogataške zemlje. U Herakleji je pretila pobuna, a kako oligarsi nisu uspevali da dobiju pomoć ni od Atinjana ni od Tebanaca obratili su se Klearhu, koga su ranije bili proterali iz grada. Heraklejski senat je zbog toga pozvao Klearha iz izgnanstva 364. pre n. e, sa ciljem da uguši narodne zahteve. Klearh se najpre dogovorio sa Mitridatom od Kija da izda Herakleju pod uslovom da onda Mitridat Klearhu poveri upravljanje gradom. Međutim, pošto je Klearh shvatio da bi mogao da ovlada gradom bez Mitridatove pomoći, ne samo da je pogazio sporazum sa Mitridatom, nego je pozvao Mitridata na sastanak, zarobio ga i prisilio ga da plati veliku otkupninu.

Uspostava tiranije

Kada se vratio u Herakleju na sličan način se počeo ponašati i sa oligarsima, koji su ga doveli na vlast. Umesto oligarhije počeo je da podržava narod. Obratio se narodu i izjavio da više neće podržavati politiku senata usmerenu protiv naroda. Od naroda je onda dobio vrhovno zapovedništvo i najamnike. Uhapsio je 60 senatora, a ostali su uspeli da pobegnu. Narod je bio oduševljen padom oligarhije. Klearh je pritvorene senatore preplašio i od njih je iznudio veliku otkupninu, a nakon toga ih je svejedno pogubio. Klearh je uspostavio tiraniju.

Pobeda u ratu protiv senatora

Izbegli oligarsi su uz pomoć nekoliko gradova pripremali rat protiv Klearha, a on je onda oslobodio robove izbeglih senatora. Nakon toga terao je žene i ćerke izbeglih senatora da se ožene svojim bivšim robovima. Mnoge žene su izabrale smrt samo da ne dožive takvo poniženje. Klearh je u velikoj bici pobedio senatore, a nakon bitke vukao je senatore u trijumfalnoj povorci kroz grad. Prema zarobljenima senatorima nije imao nimalo milosti.

Atentat na Klearha

Klearh je počeo da se naziva sinom Zeusa, nosio je purpur, krunu i druga obeležja kraljeva. Svoga sina nazvao je Keraun (grom). Živio je u stalnom strahu od atentata. Bilo je mnogo neuspelih pokušaja atentata na njega. Dvojica mladih aristokrata, Platonovih učenika, pripremili su 353. p. n. e. atentat na Klearha. Odobren im je razgovor sa tiraninom u njegovoj tvrđavi. Kraj tvrđave u zasedi su ostavili oko 50 svojih pristalica, a oni su u tvrđavi za vreme razgovora ubili tiranina, a onda su i sami stradali od Klearhove garde. Prema Memnonu dvojica mladih aristokrata ubili su Klearha za vreme javnoga žrtvovanja, a prema Diodoru za vreme Dionizijevih svečanosti.

Naslednici

Klearh je ukupno vladao 12 godina. Klearha je nasledio njegov brat Satir, koji je vladao na sličan način kao tiranin Herakleje na Pontu. Satir je vladao kao regent u ime Klearhovih sinova Timoteja i Dionizija od Herakleje.

Vidi još

• Dionizije od Herakleje

Izvori

• Justin
• Memnon, Istorija Herakleje
• Diodor sa Sicilije