Korisnik:Linda Molnar/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Praksa pozajmljivanja[uredi | uredi izvor]

BCCI je tvrdio da je njen rast podstaknut sve većim brojem depozita država bogatih naftom koje su posedovale deonice u banci, kao i suverenih zemalja u razvoju. Međutim, ova tvrdnja nije uspela da umiri regulatorne organe. Na primer, Banka Engleske je naredila BCCI-ju da ograniči svoju mrežu filijala u Ujedinjenom Kraljevstvu na 45 filijala.[1]

Postojala je posebna zabrinutost zbog kreditnog porfolija BCCI-ja, zbog njegovih korena u oblastima u kojima je moderno bankarstvo još uvek bio tuđ koncept. Postojala je posebna zabrinutost zbog kreditnog portfelja BCCI-ja, zbog njegovih korena u oblastima u kojima je moderno bankarstvo još uvek bio stran koncept. Na primer, veliki broj njegovih klijenata bili su pobožni muslimani koji su protiv naplate kamata na kredite - glavnog stuba modernog bankarstva - jer smatraju da je to riba, ili lihvarstvo. U mnogim zemljama trećeg sveta, finansijski položaj osobe nije bio toliko važan koliko njegov odnos sa bankarom. Jedan posebno značajan primer je porodica Gokal, istaknuta porodica brodarskih magnata. Tri brata Gokal, Abas, Mustafa i Murtaza, bili su vlasnici Gulf grupe. Imali su vezu sa Abedijem još iz njegovih dana u Junajted banci. Abedi je lično rukovodio njihovim kreditima, sa malo pažnje na detalje poput kreditnih dokumenata ili kreditne sposobnosti. U jednom trenutku, BCCI-jevi krediti Gokal kompanije bili su ekvivalentni 1,2 milijarde dolara, tri puta više od kapitala banke.[2] Slučaj Nazmua Viranija, tajkuna sa sedištem u Velikoj Britaniji koji je neobezbeđeno pozajmio 500 miliona funti, o čemu se mnogo izveštavalo.[3] Dugogodišnja bankarska praksa nalaže da banka ne pozajmljuje više od 10% svog kapitala jednom klijentu.[1]

Pranje novca[uredi | uredi izvor]

Pored kršenja zakona o pozajmljivanju, BCCI je takođe optužen za otvaranje računa ili pranje novca za ličnosti kao što su Sadam Husein, Manuel Norijega, Husein Muhamed Eršad i Semjuel Dou,[1] i za kriminalne organizacije kao što su kartel Medelin i Abu Nidal.[4] Policija i obaveštajni stručnjaci dali su nadimak BCCI-ju "Banka internacionalnih lopova i kriminalaca" zbog sklonosti da uslužuju klijente koji se bave oružjem, drogom i prljavim novcem.[5] I Sied A. Husein (rođen 1960. ili 1961.) i Amjad Avan, (rođen 1946. ili 1947.), pakistanski bankar koji je rukovodio panamskom filijalom BCCI-ja početkom 1980-ih, pomogli su Norijegi sa Norijeginim računima u BCCI-ju.[6][7]

Vilijam fon Rab, bivši komesar carine SAD-a, takođe je rekao Keri Komitetu da je Centralna obaveštajna agencija SAD-a imala "nekoliko" računa u BCCI-ju. Prema članku iz 1991. godine u časopisu Tajm, Nacionalni savet za bezbednost takođe je imao račune u BCCI-ju, koji su korišćeni za različite tajne operacije, uključujući transfer novca i oružja tokom afere Iran-Kontra.[8]

Početak istrage[uredi | uredi izvor]

Propast BCCI-ja je počeo 1986. godine, kada je tajna operacija američke carine koju je vodio specijalni agent Robert Mazur, infiltrirala privatnu klijentsku diviziju banke u Tampiju, Florida, i otkrila njihovu aktivnu ulogu u prikupljanju depozita od trgovaca drogom i pranja novca.[9] Ova dvogodišnja tajna operacija završena je 1988. lažnim venčanjem kojem su prisustvovali službenici BCCI-ja i dileri droge iz celog sveta, koji su uspostavili lično prijateljstvo i radni odnos sa tajnim agentom Mazurom. U isto vreme kada je radio na tajnom zadatku sa rukovodiocima BCCI-ja, Mazur je koristio svoju tajnu operaciju da uspostavi vezu sa hijerarhijom kartela Medelin kao jednim od njihovih izvora za pranje prihoda od droge. Mazurove i druge uloge u operaciji uboda istaknute su u filmu Infiltrator (2016).

1988. godine, banka je optužena da je centar velikog šeme pranja novca. Nakon šestomesečnog suđenja, BCCI, pod ogromnim pritiskom američkih vlasti, priznao je krivicu 1990. godine, ali samo na osnovu respondeat superior. Dok federalni regulatori nisu preduzeli nikakve mere, regulatori Floride su primorali BCCI da se povuče iz države.[1]

1990. godine, američki senator Orin Heč izneo je strastvenu odbranu banke u govoru u senatu. On i njegov pomoćnik Majkl Pilsberi bili su uključeni u napore da se suprotstave negativnom publicitetu koji je okruživao banku, a Heč je tražio od banke da odobri zajam od 10 miliona dolara bliskom prijatelju Monzeru Huraniju.[10]

  1. ^ a b v g Truell, Peter, Gurwin, Larry (1992). False Profits. The Inside Story of BCCI, The World's Most Corrupt Financial Empire. Boston & New York: Houghton, Mifflin Company. ISBN 978-0-395-62339-8. Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). 
  2. ^ „$1.2bn BCCI fraudster faces 17 years”. The Independent. UK. 
  3. ^ Merchant, Khozem (31. 5. 1994). „Asian millionaire Nazmu Virani convicted over BCCI”. India Today. 
  4. ^ „Follow the Money”. Washington Monthly. 4. 9. 2004. 
  5. ^ „World-class fraud BCCI pulled it off special report end twisted trail piggy bank”. The New York Times. 12. 8. 1991. 
  6. ^ Rohter, Larry (10. 12. 1991). „Banker Tells How Noriega Used B.C.C.I. Account”. The New York Times. Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  7. ^ „Three Convicted BCCI Bankers Win Sentence Reductions”. Associated Press. 4. 2. 1992. Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  8. ^ Lacayo, Richard (22. 7. 1991). „Iran-Contra: The Cover-Up Begins to Crack”. Time. 
  9. ^ Hasan, Saad (12. 4. 2015). „Robert Mazur: The man behind the downfall of a Pakistani's greatest commercial achievement”. The Express Tribune. Pakistan. Arhivirano iz originala 14. 4. 2015. g. 
  10. ^ Baquet, Dean; Gerth (26. 8. 1992). „Lawmaker's Defense of B.C.C.I. Went Beyond Speech in Senate”. The New York Times. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Линда_Молнар/песак&oldid=27709616”