Korisnik:Domatrios/Pismenost na Balkanu

Verovatno najstariji pisani dokument o pismenoj komunikaciji možemo naći u Ilijadi. Toj činjenici prvenstveno moramo zahvaliti seksualno isfrustriranoj Antiji, ženi argolidskog vladara Preta. Poruku Pret šalje u Likiju (po nekim teoretičarima severno od Skadarskog jezera) svom zetu. Prenosilac ove poruke je Belerofont, koji se nakon raznih peripetija oženi ćerkom likijskog vladara, koja mu rodi troje dece: Isandra, Hipoloha i Laodameju.

Ovu Laodameju "mudru" obeleži Div i ona rodi oklopnika Sarpedona podobnog bogu. O ovom Sarpedonu nećemo ovaj put, jer malo izlazi iz teme.

“Antija divna, Pretova ljuba, živo požele

da mu se potajno dade obležat', al' na to ne može

nagovoriti hrabrog i čestitog Belerofonta.

Ona izmisli laž i kralju prozbori Pretu:

"Umri, o Prete, ili pogubi Belerofonta,

koji me potajno htede obležat', al' nisam se dala!"

Tako reče, - a srdžba vladara osvoji kad je to čuo,

ali ga ne hte pogubit', jer toga se u srcu boj'o,

no ga u Likiju posla, i pogubne dade mu znake

što ih na složenoj daski smrtonosnih nacrta mnogo;

da ih njegovu tastu predade neka ga smakne.

On u Likiju ode s božanskom besprekornom pratnjom;

a kad u likijsku zemlju do reke stiže od Ksanta,

široke Likije vladar ljubazno dočeka njega.

Devet ga gostio dana i devet mu goveda zakl'o.

A kad deseta veče ružoprsta osvanu Zora,

tada on upita gosta i zatraži znake da vidi

što ih je nosio njemu od Preta, njegova zeta.”

(Ilijada, VI pevanje)

Ovi dogadaji se odnose na vreme pre Trojanskog rata 1184. godine. Dovoljno je zaključiti da je u to vreme postojala pismena komunikacija između balkanskih zemalja, na istom jeziku i pismu.