Korisnik:Filip jovicevic/pesak

• Beleške o autoru:

Malarme je rodjen u Parizu 1842. godine pod imenom Etjen Malarme. Iako je dolazio iz porodice cinovnika, sto su mu bili i deda i otac, Malarme je odlucio posvetiti se jezicima i knjizevnosti. Diplomirao je 1860. godine, a vec dve godine kasnije objavio svoju prvu pesmu “Placet” u francuskom magazinu Le Papillon. Otisao je dalje na studij u London, kako bi usavrsio engleski jezik. 1863. se ozenio, a vec sledece godine dobio cerku Ženeviv.Malarme je poceo da predaje engleski jezik, a kao učitelj imaju je nameštenja daljem Francuske, sve dok nije došao u Pariz gde je radio do mirovine 1893. godine. Iako je Malarme živio u siromaštvu i u duši bio boem, on nije bio jedan od onih koji su svoje frustracije leci i po kafanama. Ziveo je mirno i radno, a svoje intelektualne potrebe zadovoljavao je sa svojim drustvom pesnika i filozofa koji su se okupljali u salonima i raspravljali o knjizevnosti, umetnosti i filozofiji. Grupa se nazivala “utorkasi”, jer su se okupljali utorcima, a među njima bile su mnoge vazne licnosti knjizevnosti, poput V.B. Jejtsa, Rajner Marije Rilkea, Pola Verlena i drugih.Cetiri godine pre svoje smrti objavio je prvi izbor svojih pesama i proze „Stihovi i proza“. Tokom celog zivota ostao je skroman. Stvarao je predano, uporno i tiho. Iako je prilicno kasno stekao priznanje za svoj rad, danas se smatra vaznom pesnickom figurom, jer je doprinep razvoju evropske poezije.

• Pesnicka karijera:

Malarmeov pocetni rad je nastao pod uticajem Carlsa Bodlera (Charles Baudelaire). Tokom celog pesnickog rada zadrzao je kult lepote i teznje za idealnim. Prvobitno, parnasovsko pesnistvo bilo je obimno od njegovog kasnijeg simbolickog pesnistva.Njegov kasniji stil anticipira mnoge fuzije između poezije i drugih umetnosti, sto je doslo do izražaja u 20. veku. Nastojao je ostvarenju čiste poezije kojom bi dosegnuo sustinu pojava i stvari, odnosno cistu ideju. Vecina njegovog kasnijeg rada vezano je za stil pisanja kojim istrazuje odnos izmedju sadrzaja i oblika, između teksta i rasporeda reci. Vremenom je postao vodeci pesnik simbolickog pokreta. Mnogi prevodioci su ustanovili da su njegove pesme tesko prevodive na engleski jezik. To je delom posledica slozene prirode velikog dela njegovog stvaralastva, ali i vazne uloge koju u njegovoj poeziji igra zvuk reci, a ne njihovo znacenje. Malarmeova poezija inspirisala je nekoliko muzickih kompozicija. Klod Debesi (Claude Debussy) je komponovao muziku za Malarmeovo delo.

• Analiza pesme Labud i zbirke pesama
• Pesma ,,Labud"

Devičansko Danas,živahno i krasno zanesen krilom da l'razbiti smede jezero sleđeno,s injem,kud se dede letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdašnji se Labud seća,ali kasno: divan je,no zalud slobodu on htede, jer opevo nije kraj gde da provede vek,kad mraz jalov sinu čamom starsno.

Vratom strešće belu tu smrt što je steče prostorom kažnjena tica kog poreče, al'na užas tla što perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji,prisno, ukočen u hladnom snu prezira spava zaodenut Labud,izgnan beskorisno.