Korisnik:Golija/Poetesa srpskog romantizma
Milica Mićić Dimovska u svom romanu o Milici Stojadinović "Poslednji zanosi MSS” otvara jedno krupno pitanje univerzalnih tokova (svake) ženske sudbine, i odgovara na pitanje - šta se dešava sa pobunjenom ženom, koja svoj put bira poput muškarca, ali njena sredina to nemilosrdno odbija i ne prašta odstupanje od ustaljenog šablona i šta se dešava kada žena pogazi sve konvencije i do kraja, predano, pa i tvrdoglavo, odluči da služi sopstvenim (i nacionalnim) idealima, a ne sledi svoje (žensko) poslanje na zemlji. Ostajući bez ičega (čak i bez omiljenog zavičaja, kuće) ona nalazi nedostojnu smrt u totalnom ljudskom padu na egzistencijalno dno, u Beogradu, 1878. godine.
Kada ju je, posrnulu od bede i alkohola, susreo na ulici, Jovan Skerlić joj, po sopstvenom pismenom priznanju u Istoriji srpske književnosti, nije prišao, pravdajući se čitaocu kako je u prvi mah pomislio da se radi o nepoznatoj prosjakinji. Bio je to epilog jedne dugogodišnje književne karijere: uprkos pesničkoj slavi koju je neko vreme uživala i prijateljstvima sa nekim od najznačajnijih ljudi svoga vremena, Milica Stojadinović Srpkinja je već u vreme kada su je blagonaklono zvali "vrdnička vila" bila kompromitovana svojim literarnim radom dok je njen književni ugled izazivao u građanskom javnom mnjenju sumnju i podozrenje.
Zvanična istoriografija srpske književosti nije se pokazala blaža u svojim osudama, kritikujući njene predstave o samoj sebi: umesto pesničke reputacije kojoj se nadala i za kojom je žudela, poetesa srpskog romantizma zapamćna je po svojoj dnevničkoj prozi i zanimljivoj prepisci.
Posle strogih ocena Jovana Skerlića, njena rehabilitacija dolazi 1965. sa pojavom antologija Mladena Leskovca i Miodraga Pavlovića, kao i novim izdavanjem dnevnika „U Fruškoj gori“, 1985. (priređivač Radmila Gikić Petrović) i izdavanjem njenih izabranih stihova pod naslovom „Pesme“ 1995. Bila je to prva njena knjiga pesama objavljena u 20. veku, prilagođena Vukovoj ortografiji. Njena antologijska pesma je bila „Kad se nebo muti“.
U novijem delu Novog Sada, na Limanu, postoji ulica sa njenim imenom. Postoji i monodrama „Milica Stojadinović Srpkinja“, čiji je autor Zvonimir Kostić, reditelj Božidar Đurović, a izvodila je glumica Snežana Bećarević. U Vrdniku danas postoji osnovna škola sa njenim imenom, a u Bukovcu kulturno umetničko društvo sa istim imenom. Milica Mićić Dimovska je napisala roman „Poslednji zanosi MSS“ (1996), to je njena romansirana biografija sa izvesnom dozom kritike i ironije prema njenom tada nestandardnom životnom izboru, sa tužnim krajem.
Literatura: