Korisnik:Jela Topalovic/pesak

Pregled

Prema Ujedinjenim nacijama, krijumčarenje ljudi je definisano kao „nabavka" u cilju sticanja, direktno ili indirektno, finansijske ili druge materijalne koristi, od nezakonitog ulaska osobe u državu članicu čiji to lice nije državljanin ili stalni stanovnik. Dok su tokovi migracija dolazili i nestajali kroz istoriju, trenutni brojevi koji okružuju ljudska kretanja su bez presedana. Geografski, ekonomski i demografski faktori stvaraju različite migracione obrasce i rute tokom vremena. U 2020. godini, širom sveta je bilo 281 milion međunarodnih migranata, što je činilo 3,6% svetske populacije. Iako je ovo mali procenat ukupne populacije, broj pojedinaca koji borave u državama izvan mesta gde su rođeni se više nego utrostručio od 1970. godine. Posmatrajući najnovije migracijske događaje na Mediteranu, prelazak mora je bio primarni metod koji krijumčari koriste da uđu u Evropu. Od migracione krize 2015. godine, region centralnog Mediterana proglašen je za najsmrtonosniju migracionu rutu na svetu. Skoro 28.000 neregularnih migranata stiglo je u Evropu 2024. godine, a preko 11.000 je prešlo Sredozemno more u tom procesu.

Migraciona kriza 2015.

Više od 1,3 miliona migranata stiglo je do Evropskih obala samo 2015. godine, a više od 3.500 osoba je umrlo pokušavajući da pređu. Broj umrlih je verovatno mnogo veći, jer se pretpostavlja da postoji veliki broj pojedinaca čija tela nikada nisu izvučena iz mora. Više od 75 odsto ovih migranata bežalo je od sukoba prisutnih u Siriji, Avganistanu i Iraku. Glavni faktori koji su doprineli tome mogu se pratiti do 2011. godine sa početkom Arapskog proleća i ratova velikih razmera na Bliskom istoku. U 2016. godini više od 1,3 miliona pojedinaca zatražilo je azil u EU, Norveškoj i Švajcarskoj, što je više nego udvostručilo prethodni rekord koji je postavljen 1992. godine.

Migracioni putevi

Većina migranata koristi slične metode i puteve za ulazak u Evropu. Jedna od najfrekventnijih ruta je morski prelaz iz Libije u Italiju, pri čemu bezbednost nije zagarantovana. Od 1988. godine, preko 20.000 osoba je umrlo pokušavajući da pređe ovaj deo Mediterana. Da bi rasvetlili ovo pitanje, zvaničnici su pokušali da steknu uvid u operacije i rute krijumčarskih mreža koje profitiraju od želje da stignu do Evrope. Procenjuje se da je krijumčarenje mediteranskih migranata podzemno tržište vredno više milijardi dolara, preko koje se procenjuje da se koristi 90% neregularnih dolazaka u Evropu.

Postoji nekoliko migracionih puteva preko Mediterana, i svaki predstavlja svoje izazove i opasnosti. Zapadnomediteranska ruta između Maroka i Španije bila je primarna ulazna tačka za migrante iz Severne Afrike i Podsahare. Međutim, došlo je do opadanja korišćenja ove rute zbog toga što zemlje primenjuju strožije mere sprovođenja. Migranti koji koriste Centralnu rutu polaze iz Libije i imaju za cilj da čamcem stignu do obala Malte ili južne Italije. Istočnomediteranska ruta je povećana od 2015. godine, posebno od strane pojedinaca iz ratom razorenih zemalja poput Sirije i Avganistana. Svaki način dolaska nosi svoje rizike, ali Centralno-mediteranska ruta se ističe kao najsmrtonosnija, odnevši na hiljade života godišnje.

Krijumčarenje migranata

U migrantskim zajednicama, krijumčarenje se često smatra neophodnim sredstvom za postizanje sigurnosti i mogućnosti u Evropi. Krijumčari su prikazani kao pružaoci usluga, olakšavajući putovanja koja bi inače za mnoge bilo nemoguće sami da ostvare. Veličina sredozemne migracije je velika, sa preko 100.000 pojedinaca koji posebno koriste centralno-mediteransku rutu svake godine. Većina su odrasli muškarci, iako je povećan broj migranata koji su maloletnici bez pratnje. Ove osobe su prvenstveno dečaci tinejdžeri, ali se mali broj mladih devojaka takođe prokrijumčari ovim putevima svake godine.

Profil krijumčara je raznolik, u rasponu od lokalnih operativaca do većih transnacionalnih mreža koje koriste labave sporazume da bi olakšale međusobnu saradnju. Iako u poslu dominiraju muškarci, žene takođe igraju značajnu ulogu u zapošljavanju i logističkom radu. Naknade za usluge krijumčarenja variraju u zavisnosti od faktora kao što su državljanstvo, pol, starost i ekonomski status. Cena putovanja kreće se od samo nekoliko stotina evra do hiljada evra po osobi. Krijumčarske operacije samo u Libiji donose stotine miliona evra godišnje, naglašavajući razmere ovog podzemnog ekonomskog tržišta širom Mediterana.

Mreže krijumčarenja pokazuju prilagodljivost i otpornost suočenih sa povećanim naporima sprovođenja, a njihove zamršenosti se često ne razumeju. Ove mreže su veoma fleksibilne i efikasno rade na tržištu pojedinaca koji se stalno menjaju koji žele da napuste svoje zemlje porekla. Često su sastavljene od nezavisnih i porodičnih organizacija koje se udružuju na kratke periode kako bi obavile svoj zadatak. Dok neki migranti angažuju krijumčare da im pomognu samo na posebno teškom delu njihovog putovanja, drugi su angažovani da pomognu na svakom koraku. Obe su plaćene usluge koje se odnose na prevoz, falsifikovanje dokumentacije i smeštaj. Većina migranata plaća u hodu, što znači da krajnje odredište nije unapred određeno, a pravac i brzina njihovog prolaska zavise od toga koliko brzo mogu da plate ono što krijumčari traže. Drugi finansiraju u potpunosti unutar zemlje porekla pre nego što krijumčar organizuje usluge potrebne da ih dovede do željenog odredišta. Oni koji prežive transport su često oni koji promovišu njegov nastavak, jer će ohrabriti prijatelje i porodicu da iskoriste slične metode za ulazak u Evropu.

Studija iz 2018. naglašava decentralizovanu prirodu operacija krijumčarenja u Mediteranu, posebno između Libije i italijanskog ostrva Lampeduza. Prisluškivani razgovori otkrili su lanac krijumčarenja koji povezuje Rog Afrike sa Severnom Evropom, a koji se sastoji od 292 osobe. Većina krijumčara bili su muškarci, a primarne uloge su bile „organizator“ ili „pomoćnik“. Platnim sistemima je nedostajala centralizacija, oslanjajući se na neformalne transfere novca. Mreže za krijumčarenje migranata su takođe povezane sa mnogim drugim lancima organizovanog kriminala, uključujući trgovinu ljudima i pranje novca. Iz spektra ponuđenih usluga procenjuje se da je godišnji promet od šverca samo u 2015. godini dostigao 3-6 milijardi evra, ali neki smatraju da je ta cifra mnogo veća. Decentralizacija mreža krijumčarenja predstavlja izazov za vlasti, zahtevajući koordinirane napore, razmenu informacija, kopnene politike i angažovanje sa svim zemljama duž rute.

Opasnosti

Ovi prelasci preko mora su opasni, jer migranti često plaćaju unapred i moraju čekati nekoliko dugih perioda čekanja iz često neotkrivenih razloga. Za to vreme, migranti ostaju u skrivenim kućama gde se mogu suočiti sa eksploatacijom i nasiljem bez resursa koji bi im pomogli. Ako budu uhvaćeni, pritvorski centri u Libiji posebno sadrže užasne uslove i uslove opasne po život. Ako migranti stignu da odu sa obale, putovanje preko mora je opasno. Često dobijaju minimalne informacije o rizicima koji su uključeni, migranti se suočavaju sa izuzetnom opasnošću od prenatrpanih i nesposobnih plovila, nedostatka hrane i vode i mogućnosti da se izgube na moru.

Kritike i predložena rešenja

Mnogi svetski lideri su kritikovali Tursku zbog njene labave politike protiv krijumčarenja ljudi. Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos rekao je „Snažno se bojim da turski šverceri imaju podršku vlasti, posebno graničnih vlasti koje se ponašaju kao da ništa nisu videle.“ Drugi kritičari krize krijumčarenja ljudi na Mediteranu kažu da se problem nastavlja zbog neujednačenih napora evropskih zemalja da zaustave krijumčare. Predsednik Evropskog instituta Kristof Zelenberg izjavio je „Pozivanjem [ljudi], ali zatvaranjem svih staza, mi u osnovi gradimo poslovni model za trgovce ljudima.“ Fransoa Krepo, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija, predlaže „Šta je potrebno“. je da države preuzmu tržište mobilnosti iz ruku krijumčara nudeći bezbedna, legalna i jeftina rešenja za mobilnost mnogima, i da izgrade otvoren, ali kontrolisan režim mobilnosti tokom jedne generacije."

Talasi preseljenja će se i dalje pojavljivati u budućnosti, tako da potreba za reformom politike u vezi sa krijumčarenjem migranata iz Sredozemnog mora ostaje goruća stvar. Događaji kao što su oni iz 2015. postaće sve češći jer pitanja poput klimatskih promena postaju sve hitnija i podstiču pojedince da traže bolje uslove života i ekonomski prosperitet.