Korisnik:Meriurosevic06/pesak

Grčka kraljica

Ovaj članak je deo projekta Viki-školarac u OŠ "Jovan Sterija Popović" u Beogradu. Datum unosa: maj - jun 2019. Vikipedijanci: Ova grupa učenika će pisati članke na podstranicama, gde će ostati do kraja perioda unosa i ocenjivanja. Pozovamo vas da pomognete učenicima i date im smernice tokom izrade.

Grčka kraljica nalazila se u zgradi koja postoji i danas u Knez Mihajlovoj 51.

Prvobitno je na tom mestu postojao han Despota Stefanovića, koji ji bio mehandžija još za turskog zemana (1850). Uobičajeno, po vlasniku je nazvan Despotov han, a sagrađen je oko 1835. Gazda Despotu izgleda ipak nisu cvetale ruže, tako da njegovo imanje odlazi na doboš 1859. godine (IAB). Despotov han je iduće 1860. u rukama poznatog i veoma imućnog trgovca i bankara Jovana Kumanudija, između ostalog, vlasnika okolnih placeva na uglu današnje Knez Mihajlove i Kralja Petra. Kumanudi 1864. plaća taksu za dve nove mehane (novi Polivakin han i novi Despotov han), ali umire 1866. godine. Njegovi naslednici nisu imali sreće s podizanjem novog Polivakinog hana jer im zbog regulacije Knez Mihajlove nije dozvoljena izgradnja (1864; IAB, Srpske novine 1867). Međutim, na mestu Despotovog hana 1867. sagradili su potpuno novu zgradu, kakvu uglavnom poznajemo i danas, a po postojbini svojih predaka iste godine nazivaju je Grčka kraljica.

Prvi zakupac u novom objektu bio je Mijailo Đorđević, prethodno kafedžija kod Hajduk Veljka. Mijailo u jesen 1867. oglašava kako je od Mitrovdana iznajmio Grčku kraljicu i da pored svih pogodnosti ''za espape ima ugodne magaze za pakovanje i prima i kočijaše i putnike koji na konjima putuju jer ima vrlo lepu štalu''. Džaba je tada bilo imati konak za putnike bez smeštaja za atove i zaprezge. Iskusni kafedžija je očito bio preduzimljiv, pa je februara 1868. uputio molbu Upraviteljstvu varoši Beograda za uzimanje komšijskog placa pod arendu (bivša Menzulana), kako bi ga o svom trošku uredio za šetalište, a sve da bi gostima ugodio i uklonio prljavštinu i smrad ispred nosa (IAB).

Grčka kraljica je bila i ostala prenoćište za trgovce iz unutrašnjosti, sobe su bile na spratu, a u kafani u prizemlju sastajali su se sa beogradskim kolegama, trgovali, kafenisali i muabetisali. Početkom XX veka hotel je renoviran i uvećan za 11 soba, a nivo privremeno podignut. Hotel je bio svrstan u drugu kategoriju sve do početka tridesetih godina XX veka, od kada je trećerazredan.

Vlasnici Grčke kraljice sve vreme su bili samo Kumanudijevi, a zakupaca je bilo dosta. Prvi mehandžija, još u vreme Despotovog hana, bio je Janko Lazarević (1860) i zatim već pomenuti Đorđević, ali u već novosazidanoj Grčkoj kraljici. Od Mitrovdana 1869. novi zakupac postaje Trifun Danilović, koga 1872. godine zamenjuje Janaćko Ristić, a 1896. hotelijer je Aleksa Dimitrijević. Posle Prvog rata zakupac je Dragutin Daničić (1922), dok je tridesetih godina takođe Daničić, ali Milovan.

Posle Drugog svetskog rata restoran u prizemlju je obnovljen kao Plavi Jadran, a sedamdesetih je u podrumu osvanula jedna od prvih beogradskih diskoteka, ali već pod starim imenom – Grčka kraljica.

Vremešna zgrada, inače najstarija u celoj Knez Mihajlovoj, postoji i danas. Grčka kraljica je kao hotel prestala sa radom podosta ranije. Bilo je skorašnjih pokušaja njenog oživljavanja, ali bez uspeha.

'