Корисник:Mihajlo1212

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

|- ! colspan="2" style="background: #ccf; text-align: center;" | Povezane stvari |- | style="background: #eef;" colspan="2" |

Mihajlo1212
AutorCugumi Oba
IzdavačShueisha Јапан
Ciljna grupaShōnen
ČasopisWeekly Shōnen Jump Јапан
Prvo izlaženje1. decembar 2003. – 15. maj 2006.
Zbirke12
RežiserTecuro Araki
StudioMadhouse
LicencaMadman EntertainmentАустралија

Viz MediaСједињене Америчке ДржавеКанада

Manga EntertainmentУједињено Краљевство
MrežaЈапан TV Tokyo
Prvo prikazivanje3. oktobar 2006. – 26. jun 2007.
Epizode37

Knjiga Smrti (デスノート, Desu Nōto) je serijal japanske mange napisan od strane Cugumi Oba i ilustrovano od strane Takeši Obata. Priča prati Jagami Lajta, učenika srednje škole koji otkriva natprirodnu svesku od Šinigamija (死神, Shinigami, lit. „Anđeo smrti“) po imenu Rjuk, koja svom korisniku daje mogućnost da ubije bilo koga čije ime ili lice poznaje. Serijal se zasniva na Lajtovim pokušajima da stvori i vlada svetom očišćenim od zla kao Bog, koristeći svesku i pokušajima detektiva poznatog pod imenom L da ga zaustavi.[1]

Knjiga Smrti je prvo serijalizovana u Shueisha manga magazinu Weekly Shōnen Jump od decembra 2003. do maja 2006. godine. 108 poglavlja je sakupljeno i obljavljeno kao 12 tankōbon izdanja između maja 2004. i oktobra 2006. godine. Televizijska adaptacija animea prikazivana je u Japanu od 3. oktobra 2006. do 26. juna 2007. godine. Sastavljen od 37 epizoda, anime je razvijao Madhouse studio , a režirao ga je Tecuro Araki. Mala knjiga zasnovana na serijalu napisana od strane Nisio Isin, je takodje obljavljena 2006. godine. Uz to razne video igrice su obljavljene od strane Konamija, za Nintendo DS. Serijal je adaptiran za 3 akciona filma puštana u Japanu 17. juna 2006., 3. novembra 2006. i 2. februara 2008., a uz to i televizijska drama u 2015. godini. Mini serijal nazvan "Knjiga Smrti: Nova Generacija" i "4. film" obljavljeni su 2016. godine.

Knjiga Smrti je licencirana i objavljena u Severnoj Americi od strane Viz Media, izuzev video igrica i pesama. Epizode iz animea prvo su se pojavile u Severnoj Americi za preuzimanje od strane IGN, pre nego što ih je Viz Media licencirala, i puštane su na YTV i Bionix anime bloku u Kanadi i na Adult Swim u Sjedinjenim Američkim Državama uz izdavanje DVD-a. Akcioni filmovi su se kratko puštali u bioskopima Severne Amerike 2008., pre nego što su dobili izdanja za kućnu upotrebu. U 2015. godini sva izdanja mange Knjiga Smrti imala su preko 30 miliona kopija koje su kružile.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!


Jagami Lajt je natprosečni srednjoškolac koji otkriva Knjigu Smrti, knjigu koja ubiija svakog čije ime je u njoj napisano, pod uslovom da je korisnik video lice te osobe. Nakon eksperimentisanja sa sveskom Lajt sreće Šinigamija Rjuka prvobitnog vlasnika knjige koji je knjigu bacio na Zemlju iz dosade. Lajt priča Rjuku o svom planu da vlada kao Bog nad novim svetom oslobođenim od kriminalaca, gde samo ljudi za koje on smatra da su čistog morala, ostaju živi. Lajt postaje poznat javnosti pod pseudonimom Kira (キラ), što je izvedeno od japanskog izgovora reči "killer". Rjuk koga mogu videti samo korisnici knjige, prati Lajta okolo i uživa u onome što Lajt radi kao Kira. [3]

Kirina ubistva zadobijaju pažnju Interpola i svetski poznatog detektiva "L". L, koji je jako inteligentan, otkrio je da Kira može ubiti bilo koga čije ime i lice zna, i nadmudruje Lajta kako bi otkrio njegovu lokaciju u Kanto regiji Japana. L stvara malu anti-Kira jedinicu uključujući lokalnu policiju, koja će pomoći u otkrivanju ko je Kira, uključujući Sojčira , Lajtovog oca, što je zahtevalo od Lajta da preduzme sve mere kako bi Knjiga Smrti bila na sigurnom. Lajt i L počinju igru mačke i miša u nastojanju da u svojoj igri pobede.

Nakon što je Lajt upisao koledž, pridružuje se L-u i njegovoj anti-Kira jedinici, u nadi da će naći način da sazna L-ovo ime, ne bi li mogao da ga ubije. Lajtov plan je naišao na zastoj zbog zaljubljene osobe koja je takođe sebi dala ime Kira, poznatog modela Mise Amane, i njenog Šinigamija Rema. Misa saznaje da je Lajt glavni Kira, i nudi mu njenu pomoć. Ipak, Misina privrženost za Lajta povukla ju je ka nekim strategijskiim greškama, dozvoljavajući L-u da skupi dovoljno dokaza da je zadrži kao drugog Kiru. L sumnja da je Lajt prvi Kira, što je dalje dovelo do toga da Lajt i Misa naprave plan da L-a skrenu sa traga. Lajt dopušta da bude zadržan, i oboje se odriču vlasništva nad Knjigom Smtri, time izbrisavši svako sećanje koje su imali na korišćenje iste. Dok je bio zadržan, pojavljuje se treći Kira, koji dokazuje nevinost Lajta i Mise, a L ih zatim otpušta na kućni pritvor, u njegovim bazama.

Anti-Kira jedinica identifikuje trećeg Kiru kao izvršnog člana Jocuba grupe, Kjosukea Higučija, koji je koristio Lajtovu Knjigu Smrti. Higuči je pritvoren, a Lajt dodiruje Knjigu Smrti, čime je vratio sva svoja sećanja. Ubija Higučija da bi ponovo dobio vlasništvo nad knjigom. Lajt zatim manipuliše Remom, teravši ga da ubije L-a, nakon što je stavio Misu u životnu opasnost. Zbog toga što namerno ubijanje, da bi se produžio životni vek ljudske osobe krši zakon Šinigamija, Rem takođe umire. Nakon što je L ubijen, Lajt postaje drugi „L“, i nastavlja svoju šaradu u potrazi za Kirom, dok svoja ubijanja obavlja sam, uz pomoć Mise.

Priča se nastavlja četiri godine kasnije, kada je Kira nabavio veliku mrežu kontakata, i ogromnu podršku javnosti. Dva mladića, odgajana kao potencijalni naslednici L-a, otkrivaju se – Nir, detektiv povezan sa Organizacijom ujedinjenih nacija, i Melo, član Mafije. Do ovog trenutka, anti-Kira jedinica naučila je sve o Knjizi Smrti i tome kako ona funkcioniše, kao i o postojanju Šinigamija koji su povezani sa njima.

Melo koristi kriminalne mere da bi se približio Kiri. Jedan od Melovih planova rezultovao je u smrti Sojčira. U međuvremenu, Nirova istraga u vezi Kire vodi ga do zaključka da se Lajt ponaša istovremeno i kao L i kao Kira. Nakon Sojčirove smrti, Nir sumnja u članove svoje jedinice. Kao odgovor, Lajt nagovara Misu da odustane od svoje knjige, i odgaja još jednog „Kiru“, Teru Mikami, neospornog obožavatelja Kire. Mikami angažuje Kijomi Takadu, voditelja vesti, da služi kao Kirin javni glas. Shvativši da je Takada povezana sa Kirom, Melo je kidnapuje. Ona ga ubija, a zatim Lajt ubija nju. Ipak, Mikamijeva dela kao rezultat kidnapovanja omogućavaju Niru da postavi zamku koja dokazuje da su i Lajt i Mikami Kira. Jedinica i Nirov istražiteljski tim zarobljuju njih dvojicu, i teraju Lajta na priznanje. Lajt onda pokušava da ispiše imena specijalne jedinice na papiru iz Knjige Smrti, što je prouzrokovalo to da ga Macuda, član specijalne jedinice, upuca u šaku. Lajt nastavlja sa pokušajima da piše svojom krvlju, dok Macuda nastavlja da ga pogađa mecima. Lajt, na korak do smrti, uspeva da pobegne i da se sakrije u staroj, napuštenoj zgradi. Rjuk ga, shvativši da Lajt nije više u mogućnosti da ga zabavi, ubija.

Koncept[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Glavni element radnje je sama Knjiga Smrti, koja je predstavljena kao crna sveska sa instrukcijama („Pravila Knjige Smrti“), koje su napisane unutra. Kada se pravilno koristi, dozvoljava svakome da počini ubistvo, poznavajući samo žrtvino ime i lice. Kako kaže režiser akcionog filma, Šusuke Kaneko: „Ideja da duhovi žive u različitim svetovima je drevni japanski koncept... na neki način, ovo je poprilično klasična japanska priča.“[4]
Knjiga smrti

Umetnik Takeši Obata je na početku knjige doživljavao kao one Biblijske... nešto za šta biste odmah pomislili da je „Knjiga Smrti“. Odlučivši da bi ovaj dizajn bio mukotrpan, odlučio se za pristupačniju, klasičnu, svesku. Knjige smrti su se na početku menjale u zavisnosti od lokacije i vremena, što je oslikavalo spise u drevnom Japanu, ili u Starom Testamentu srednjevekovne Evrope. Ipak, ova ideja nikada nije korišćena.[5]

Teme[uredi | uredi izvor]

Pisac Cugumi Oba nije imao na umu konkretne teme za Knjigu Smrti. Kada su ga pritiskali sa strane, rekao je: „Svi ljudi će u jednom trenutku umreti, i nikada neće oživeti, zato hajde da damo sve od sebe dok smo još uvek živi“.[6] Dodao je: „Nijedan čovek nema pravo da osuđuje drugoga. Niko ne bi trebalo da se igra Boga“. Rekao je da je Nirov vrhunac govora o dobrom i zlu ukorenjen u njegovim ličnim verovanjima.

U jednom radu, 2012. godine, Džolion Baraka Tomas karakterizovao je Knjigu Smrti kao takvu da je pod jakim uticajem konflikata između slobode i bezbednosti, kao ilustracija da su visoki moralni ideali lako okaljani, i da će ljudi uvek opravdavati užasne činove nasilja u ime bezbednosti. Tomas je napisao da je „smrt cena mira“.[7]

Tomasov rad klasifikuje Knjigu Smrti kao jedan od kasnijih i sofisticiranijih psiholoških trilera, objavljenih u napadima na Tokio, 1995. godine, koji poručuje da je ljudska sklonost da se izražava kroz „užasne“ kultove i opisuje negativne efekte tih kultova na njihove članove, porodice, i na društvo. Kroz moralnu relativnost koja karakterizuje celu priču, čitaoci se podsećaju da se njihove ideje dobrog i lošeg možda ne razlikuju toliko od ekstremnih članova kulta.


Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Objavljivanje serije izvan Japana je naišlo na talas "imitacije" kriminala. Prema časopisu Wired, Knjiga Smrti je pretvorena u najpopularniji japanski štampani medij u internacionalnu kontraverznu temu koja je roditelje naterala da se zapitaju da li bi trebalo zabraniti njihovoj deci čitanje mangi uopšte. Direktor Shusuke Kaneko je kao odgovor komentarisao: "Ako bi sprečavanje da gledaju ovaj film učinilo decu boljom, onda zašto im ne zabranimo da gledaju sve loše vesti?".[4]

Zabrane i pokušaji zabrana[uredi | uredi izvor]

Na početku 2005., nadležni u školi u Šenjangu, glavnom gradu pokrajine Ljaoning, zabranili su Knjigu Smrti.[8] Glavni razlog je bio taj što su učenici izmenjivali sveske da bi ličile na Knjigu Smrti i onda pisali imena poznanika, neprijatelja i nastavnika u sveske. [9][10] Zabrana je osmišljena da bi sačuvala "fizičko i mentalno zdravlje"[11] učenika od horor materijala koji je "pogrešno navodio nedužnu decu i menjao njihov um i duh".[12] Džonatan Klement je predložio da su kineski nadležni organi odreagovali delom zbog "sujeverja" ali i protiv ilegalnog, piraterijskog publikovanja Knjige Smrti[13]. Zabrana je proširena na ostale kineske gradove uključujući Peking,[14][15] Šangaj i Landžou u pokrajni Gansu[16]. Legalno objavljena kineska verzija Knjige Smrti je objavljena u Hong Kongu.[13]

U 2007. godini, obrazovni biro u okrugu Pingtung na Tajvanu je upozorio roditelje da obrate pažnju na "negativne uticaje" mange.[17]

Grad Albukerki u Novom Meksiku u SAD, je u maju 2010. održala sastanak o zabrani Knjige Smrti u školama u njihovom okrugu. Jednoglasno je odbijeno.[18]

Nakon što su izdanja Knjige Smrti (sveske) pronađene kod samoubistva petnaestogodišnje devojčice u februaru 2013. u Jekaterinburgu u Rusiji, lokalna grupa roditelja je započela kampanju u aprilu 2013. tražeći od predsednika Vladimira Putina da reguliše celokupne medije zasnovane na seriji iskaza da "povećava interesovanje za smrt".[19] U martu 2014. godine istražitelji su zaključili da manga nije mogla da natera devojčicu da počini samoubistvo.[20]

Zločini i imitacije[uredi | uredi izvor]

Bilo je raznih "imitacija" zločina širom sveta koji su zasnovani na Knjizi Smrti. 28. septembra 2007. dve sveske ispisane latinskim simbolima "watashi wa Kira dess" što je pogrešna transkripcija od "Ja sam Kira" (私はキラです Watashi wa Kira desu)[21], nađene su blizu delimičnih ostataka muškarca bele rase u Belgiji. Slučaj je nazvan "Mangamoord" u belgijskim medijima.[22] Tek 2010. četvoro ljudi je uhapšeno zbog povezanosti sa ubistvom.[23]

Učenik završne godine u Frenklin vojnoj akademiji u Ričmondu Virdžinija, suspendovan je 2007. nakon što su ga uhvatili da poseduje kopiju Knjige Smrti sa ispisanim imenima učenika. Direktor škole je napisao pismo roditeljima učenika dajući link za nezvaničnu internet stranicu gde posetioci mogu da upišu ime i okolnosti ljudi za koje hoće da umru.[24]

U Južnoj Karolini u martu 2008. školski zvaničnici su zaplenili Knjigu Smrti (svesku) od učenika "Heartsville" srednje škole. Nadležni iz okruga su povezali svesku sa mangom. Sveska je sadržala imena sedam studenata. Škola je planirala disciplinarno saslušanje i kontaktirala roditelje tih sedam učenika.[25] U Gadsdenu, Alabama u aprilu 2008. dvojica dečaka šestog razreda su uhapšeni zbog posedovanja Knjige Smrti sa ispisanim imenima nekoliko zaposlenih u školi i učenika. Prema šerifu okruga Etovah, Leni Hendi, sveska je nađena prethodno posle podne od strane zaposlenog. Učenici, njihovi roditelji i zvaničnici škole su se sastali sa Lenijem i zvaničnikom za davanje uslovne kazne za maloletne delikvente.[26] U luci Takoma u Vašingtonu, jedan srednjoškolac je izbačen, a troje je suspendovano 14. maja 2008. zbog ispisanih 50 imena u njihovu Knjigu Smrti , uključujući i predsednika Džordža V. Buša.[27]

U septembru 2009. prijavljeno je da učenik osnovne škole u Sidneju, Australija, napravio Knjigu Smrti koja je zajedno sa imenima sadržala detaljan "plan borbe" sa mestima gde bi bombe mogle biti postavljene u školi.[28] U decembru 2009., dvoje učenika u osnovnoj školi u Oklahomi su disciplinovani zbog Knjige Smrti sa imenima i opisima smrti dve devojke koje su ih iznervirale.[29] Učenik srednje škole u Mičigenu je suspendovan u martu zbog Knjige Smrti.[30] U Avonvord školskom okrugu u Pensilvaniji je suspendovan srednjoškolac zbog Knjige Smrti sa imenima učenika i kanadskog pop pevača Džastina Bibera.[18] U februaru 2015., učenik petog razreda osnovne škole blizu Pitsburga je suspendovan zbog posedovanja Knjige Smrti i upisivanja imena učenika.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Death Note (デスノート, Desu Nōto) is a manga series created by writer Tsugumi Ohba and illustrator Takeshi Obata“. Приступљено 8. majа 2017.
  2. ^ „Death Note media is licensed and released in North America by Viz Media“. Приступљено 8. majа 2017.
  3. ^ „Light Yagami is a genius high school student who discovers the "Death Note",“. Приступљено 9. majа 2017.
  4. ^ а б „Death Note Manga Spawns Movie, Crime Wave”. Wired. 19 May 2008. Архивирано из оригинала August 9, 2013. г. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ Ohba, Tsugumi; Obata, Takeshi (2008). Death Note 13: How to Read. Viz Media. стр. 149. ISBN 1-4215-1888-0. 
  6. ^ Ohba, Tsugumi (2008). Death Note 13: How to Read. Viz Media. стр. 69. ISBN 1-4215-1888-0. 
  7. ^ Thomas, Jolyon Baraka. „Horrific "Cults" and Comic Religion”. Japanese Journal of Religious Studies. 39 (1): 127—151. 
  8. ^ „Chinese city bans Death Note” (на језику: Chinese). Xihuanet. January 11, 2005. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ „Death Note Stirs Controversy in China”. Anime News Network. February 6, 2005. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  10. ^ „Death Note in China – Success or Disaster?”. ComiPress. March 26, 2007. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. ^ „Beijing bans scary stories to protect young” (на језику: (језик: енглески)). Reuters. May 15, 2007. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  12. ^ Weifeng, Liu (May 26, 2007). „'Death Note' days numbered”. China Daily. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ а б Clements, Jonathan (август 2007). „Manga Pulse” (35). NEO Magazine: 19. 
  14. ^ Jie, Xiao (May 15, 2007). „Beijing publisher to ignore Beijing's ban of its horror story”. Xinhuanet. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  15. ^ MacDonald, Heidi (May 15, 2007). „Death Note banned in Beijing”. Publishers Weekly. Приступљено 9. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)[мртва веза]
  16. ^ „Chinese Students Fight Back at Death Note Ban”. ComiPress. June 5, 2007. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  17. ^ „Taiwanese County Warns of Death Note, Others Defend It”. Anime News Network. October 12, 2007. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  18. ^ а б „Death Note Ban in Albuquerque High Schools Fails Vote”. Anime News Network. May 10, 2010. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  19. ^ „Parents in Russia request ban on 'Death Note'”. Japan Today. April 29, 2013. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  20. ^ ГОРБУНОВ, Андрей (2014-03-04). „Следователи решили, что "Тетради смерти" не доводили уральскую школьницу до самоубийства”. Комсомольская правда. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  21. ^ „Forest: le tueur aux mangas”. La Dernière Heure. October 1, 2007. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  22. ^ „Police Reaches Dead End in Belgian 'Manga Murder' Case”. Anime News Network. 2007-11-27. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  23. ^ „4 Arrested for 2007 Belgian 'Manga Murder' Case”. Anime News Network. September 20, 2010. Приступљено 10. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  24. ^ „Virginian Teen Suspended over Names in 'Death Note'”. Anime News Network. November 22, 2007. Приступљено 11. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  25. ^ „South Carolina Student Removed over "Death Note" List”. Anime News Network. March 2, 2008. Приступљено 11. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  26. ^ „2 Alabama 6th-Grade Boys Arrested for Death Note Book”. Anime News Network. April 4, 2008. Приступљено 12. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  27. ^ „4 Washington Middle Schoolers Disciplined over "Death Note"”. Anime News Network. May 24, 2008. Приступљено 12. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ „Dark clouds of mental illness trouble young children”. The Daily Telegraph. September 29, 2009. Приступљено 12. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  29. ^ „Thief rips front door off station”. Oklahoma City Friday. December 2009. Приступљено 13. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  30. ^ „Michigan Middle School Boy Suspended Over 'Death Note'”. Anime News Network. March 26, 2010. Приступљено 13. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  31. ^ „Police Investigate Pennsylvania Boy Over 'Death Note'”. animenewsnetwork.com. AnimeNewsNetwork. Приступљено 13. мајa 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Knjiga Smrti zvanični veb-sajt (језик: јапански)
Knjiga Smrti Viz Media veb-sajt
Knjiga Smrti Televizijska drama zvanični veb-sajt na NTV (језик: јапански)
Knjiga Smrti Vikia veb-sajt


Споменице и захвалнице[uredi | uredi izvor]

Mihajlo1212
500 измена
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mihajlo1212&oldid=22205637”