Korisnik:Prirodnjak/pesak

Lažna lisičarka (Hygrophoropsis aurantica)

Opis

Šešir

Šešir je veličine 2-7cm, kod mladog primerka u vlažnom stanju je jarke narandžaste boje, inače je žut,starenjem bledi,oblika je ravnog dolevkastog,u mladosti je posebno baršunaste površine koja postepeno ogoli,rub je jako podvijen.

Listići

Listići su

PROIZVODNjA GLjIVA

Proizvodnja pečuraka, plodnih tela makromiceta u svetu danas prelazi 10 miliona tona godišnje i sve više je u porastu. Ukupna vrednost ove industrije zajedno sa proizvodnjom za medicinske svrhe i prometom samoniklim gljivama (koji iz godine u godinu opada), nadmašuju vrednost industrije kafe i iznosi više od 45 milijardi dolara. Na trpezama i bogatih i siromašnih je sve više različitih vrsta gajenih gljiva. I dalje se najviše proizvode šampinjoni (Agaricus biosporus, Agaricus storquis) ali se sve više uzgajaju razne vrste iz roda bukovača ( Pleurotus ), vrganj (Boletus edulis) pa čak i neke vrste tartufa (Tuber). U porastu je i proizvodnja gljive Ši - take (Lentinula edodes), a u toplijim krajevima se gaji gljiva pirančana slama (Volvariella volvacea).

Bez ikakve sumnje, ukupna količina samoniklih gljiva u prirodi se smanjuje. Uzroci ovog nepovoljnog procesa leže u smanjivanju staništa i povećanju zagađenja životne sredine. Jedini način da se dobije dovoljna količina jeftinih gljiva jeste da se proizvedu. Za siromašni deo čovečanstva ovo je od velikog značaja, pošto jeftini proteini iz gljiva mogu u znatnoj meri da zamene proteine iz mesa. I bogata društva povećavaju potrošnju gljiva, zato što savremeni čovek menja percepciju kada je u pitanju ishrana. Sve više je ljudi koji poslove obavljaju sedeći i nisu im potrebne visokokalorične namernice. S druge strane, proizvodnjom gljiva čuvamo životnu sredinu na najmanje dva načina. Prvo, gajene gljive su jeftinije od samoniklih što smanjuje pritisak na šumsko blago i drugo, proizvodnjom gljiva se velika količina biljnog otpada ( panjevi, piljevina, slama i sl. ) pretvaraju u proteine umesto da spaljivanjem ili truljenjem zagađuju i ugrožavaju životnu sredinu. Za ona ruralna područja, kojima su slama i šumski otpad problem, proizvodnja gljiva mogla bi biti ključ održivog razvoja. ......................................................................................................

Branislav Uzelac GLjIVE SRBIJE i zapadnog Balkana strana 23

Korisni linkovi koje možemo iskoristiti da se napravi BAŠ dobar članak

• Hrvatska enciklopedija - http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=22410
• Agronomski fakultet u zagrebu, predmet Gljivarstvo - http://www.agr.unizg.hr/hr/ects/hortikultura/8/10/gljivarstvo/4
• Agroportal (opet Hrvati) - https://www.agroportal.hr/gljivarstvo
• Gljivarsko društvo Požega - ISTORIJA SAKUPLJANJA (i možda gajenja, nisam gledala) - https://www.gljivarsko-drustvo-pozega.hr/
• KNJIGA: Uzgoj gljiva na obiteljskim gospodarstvima - https://www.savjetodavna.hr/adminmax/publikacije/uzgoj_gljiva_16_72014_opt.pdf
• ODLIČNO, A NAŠE!!! - ГЉИВАРСКО ДРУШТВО НОВИ САД - https://gdnovisad.weebly.com/o-nama.html

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////