Korisnik:Vujović/pesak
Tarpoš je vrsta ženske kape nošene u Srbiji. Radi se o nevestinskoj kapi koja je nošena u Srbiji od srednjeg veka je sve do prvih decenija XIX veka[1].
Nevestinske kape[uredi | uredi izvor]
Nevestisnke kape predstavljala su oglavlja koje je nosila udata žena u specijalnim prilikama. U nekim krajevima je kapu izrađivala sama mlada sa drugaricama [2]. U Vojvodini u XIX veku je u sklopu obreda obrađivanja mlade skidan joj je venac sa glave i stavljana nevestinska kapa koju je bila u obavezi da nosi u svečanim prilikama sve do momenta rađanja prvog deteta kada se smatralo da je i konačno postala ravnopravni član te porodice[3].
Neki autori smatraju da se iz venca razvio smiljevac, a iz smiljevca tarpoš, roga, ovrljina-ašanjka, konđe i druge mladine kape[4], i da sam tarpoš predstavlja jednu od najstarijih vrsta smiljevca.
Izgled tarpoša[uredi | uredi izvor]
Tarpoš je kapa kalotastog oblika koju su po Vuku Karadžiću pre svega nosile žene u Jadru i Rađevini[5]. Bila je napravljena od isprepletane loze, presvučene crvenom čohom na koju je našivena šamija. Na šamiji su bile našivene srebrne parice i rese koje su se naizmenično smenjivale oko kalote praveći svojevrsni oblik oreola. Na šamiji je bila iglama probodena bela maramica koja je pored parica i resa mogla imati i načinjene ruže i smilje. Tarpoš je na sebi mogao imati i paunovo perje, ili u skromnijim domaćinstvima -perje kokoške ili ćurke. Od kalote su se spuštale dve kićanke u vidu pletencia sa obe strane slepoočnica do visine grudi. Kapa, odnosno oglavlje, je stabilno stajalo na glavi uz pomoć podbradnika koji je takože mogao biti ukrašen paricama. Pozadi, na potiljku visila je bela šamija tzv pero, koja je visila sve do leža i takože bila raskošno ukrađena paricama. Moguće je da je pored ukrsne funkcije ova bela šamija pozadi imala ulogu i u stabilnijem nošenju celog tarpoša.
Smatra se da je svaki od elementa ušivanih na kapu mogao imati svoje smboličko značenje. Tako bi smilje predstavljalo devičansko cveće, oko na paunovom peru je štitilo mladu od uroka, dok je količina novčića ušivenih na kapi mogla predstavljati bogatstvo porodice[2].
Vuk Karadžić u svom Rječniku opisuje kako je nošenje ove kape nije bilo nimalo praktično.
"Kad sastraga duha vjetar, ili kad hoće žena da se sagne, onda treba da drži tarpoš rukom da ne spadne pred nju; a kad vjetar duha sprjed, onda treba da ga drđi rukom sastrag, jer hoće vjetar podbradljikom da tokine glavu, ili da zavali ženu natrag; kad hoće žena da uže na kakva vrata, onda treba da se sagne i da ukosi glavu."[5]
On takođe piše da su tarpoši zaključno sa dvadesetim godinama XIX veka skoro u potpunosti ukinuti i umesto njih su počele da se češće koriste manje kape "s kojima je lakše bježati po šumi".
Običaji[uredi | uredi izvor]
Po nekim usmenim predanjima tarpoš je služila i kao kapa iz koje se putnicima namernicima nudilo grožđe. Naime nekadašnji vinski trgovci su govorili da je "vino toliko dobro da može u tarpoš da se nosi".[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Živadinović - Davidović, Zora (1998). Frizura kroz vekove Kostimografija I. Beograd: SIGNATURE. str. 9.
- ^ a b „Lepota ženskoj oglavlja u srpskoj narodnoj nošnji”. Opanak. 13. 06. 2018. Pristupljeno 06. 07. 2019.
- ^ „Tradicionalne nevestinske kape”. 11. 08. 2014. Pristupljeno 06. 07. 2019.
- ^ Zega, Nikola (1926). „Izobičajene mladine kape u Srbiji” (PDF). Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. I: 68—76.
- ^ a b Stefanović Karadžić, Vuk (1852). Srpski rječnik: istumačen njemačkijem i latinskijem rječima. str. 756.
- ^ „Tarpoš vino”. Pristupljeno 06. 07. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Živadinović - Davidović, Zora (1998). Frizura kroz vekove Kostimografija I. Beograd: SIGNATURE
- Zega, Nikola (1926) Izobičajne mladine kape u Srbiji. U:Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu I:68-76
- Stefanović Karadžić, Vuk (1852) Srpski rječnik: istumačen njemačkijem i latinskijem rječima.str 756