Libijsko-egipatski rat
| Libijsko-egipatski rat | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Libija |
 Egipat | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Muamer el Gadafi |
 Anvar el Sadat | ||||||
| Jačina | |||||||
| 3 brigade | 3 divizije i vazdušne snage | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
400 ubijenih i ranjenih 60 tenkova 40 transportera 20 aviona Miraž 5 1 MiG-23MS |
100 ubijenih i ranjenih 4 MiG-21 2 Suhoja Su-20 | ||||||
Libijsko-egipatski rat je bio kratkotrajni pogranični sukob između Libije i Egipta u julu 1977. godine. Borbe su započele libijskim napadom 21. jula, a već 24. jula je dogovoren prekid vatre posredovanjem alžirskog predsednika Huarija Bumedijena.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Odnosi između Libije i Egipta konstantno su se pogoršavali nakon Jomkipurskog rata 1973. godine. Muamer el Gadafi nije podupirao Sadatovu miroljubivu politiku, a propao je i pokušaj formiranja unije između dve zemlje. Egipatska vlada davala je podršku grupi odmetnutih libijskih oficira u pokušaju svrgavanja Gadafija s vlasti 1975, a nakon njihovog neuspeha dopušten im je azil u Egiptu. Egipat je uz to 1976. godine optužio Libiju da je kovala urotu za svrgavanje državnog vođstva Egipta. Iste godine, Sadat je počeo da koncentriše egipatske snage na egipatsko-libijskoj granici i u tome imao podršku SAD.[1][2][3] Odnosi su se dodatno zaoštrili aprila i maja 1977. godine.
Tok rata[uredi | uredi izvor]
Libijski demonstranti su juna 1977. krenuli u „marš na Kairo“ prema egipatskoj granici, gde su ih 20. jula zaustavili egipatski vojnici. Libijske snage su 21. jula krenule u napad na grad Salum. Sadat je prema libijskoj armiji poslao tri dobro opremljene divizije, koje su ubrzo uništile libijske trupe. Egipatska vojska je uz pomoć vazdušnih snaga provalila u Libiju i zauzela nekoliko pograničnih gradova.
Ubrzo su reagovale vlade ostlaih arapskih država i zamolile Sadata da prekine invaziju na Libiju (Sadat i njegovi generali planirali su da 26. jula pokrenu opšti napad na Libiju). Sadat ih je poslušao i naredio svojim snagama da se povuku iz Libije.
Primirje i posledice[uredi | uredi izvor]
Primirje između dve zaraćene strane postignuto je posredovanjem alžirskog predsednika Huarija Bumedijena i Jasera Arafata. Sadat je zaustavio napredovanje svojih trupa 24. jula i pristao na prekid vatre.
Avgusta 1977, izvršena je razmena ratnih zarobljenika što je poboljšalo odnose između dve države. Ratni gubici Libije u ratu bili su 400, a Egipta 100 poginulih.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Robinson to the Embassy in Cairo, September 3, 1976”. Pristupljeno 21-09-2011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Robinson to US Delegation and Secretary of State, December 29, 1976”. Pristupljeno 21-09-2011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Robinson to the Embassy in Tripoli, December 31, 1976”. Pristupljeno 21-09-2011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)