Markabru
Markabru, poznat još i kao Markabrus (1130-1150) je jedan od najranijih posvedočenih trubadura čije su pesme poznate. Nema sigurnih insformacija o njegovom životu; dve vide koje stoje uz njegove pesme daju kontradiktorne informacije, i obe su napisane iz onoga što govore pesme, a ne informacija.
Markabrun je bio iz Gaskonje [1], bio je sin siromaha koji se zvao Markabruna. On je, navodno „pisao loše pesme i loše satire, ružio žene i ljubav“.
Po drugom izvoru, Markabru je ostavljen kao dete na pragu bogatog čoveka i njegovo poreklo se ne zna. Odgajio ga je Aldrik od Vilara, poeziji ga je učio Serkamon[2], prvo je dobio nadimak Pan-perdi a zatim Markabru. Postao je poznat među plemstvom Gaskonje, a o nekom od plemića je govorio ružne stvari, te je ubijen.
Pripisano mu je 45 pesama, neke su komplikovane, neke lascivne, kritikuju dame i gospodu. Eksperimentisao je pastorelom, koje je koristio da bi istakao besplodnost pohote. Verovatno je izmislio tenso u nekoj raspravi oko dvorske ljubavi i ponašanja.
Markabru je bio veoma cenjen među kasnijim pesnicima i prvi je prihvatio komplikovani trobar clus stil. Među njegovim zaštitnicima bio je i Vilijem X od Akvitanije.
Postoji mogućnost da je putovao u Španiju 1130. Godine 1140. bio je propagirao Rekonkviste svojom čuvenon pesmom: Pax in nomine Domini, u kojoj je nazvao Španiju „lavador (periocem) u koju vitezovi dolaze da očiste svoje duše, pred borbu sa nevernicima.“
Četiri monofone melodije su sačuvane, kao pratnja za Markabruove stihove[3].
Poezija[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pesma „L'autrier jost'una sebissa“
- Pesma „Bel m'es quan li fruch madur“
- Pesma „Dirai vos senes duptansa“
- Pesma „L'autrier, a l'essida d'abriu“
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ dijalektat u njegovim pesmama ide u prilog ovoj informaciji
- ^ Sumnja se
- ^ Tri su najverovatnije Kontrafakta Markabruovih dela, pa i nisu njegove
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
