Minimalno održiv proizvod
Minimalno održiv proizvod (MVP) je proizvod koji ima minimalne, ali dovoljne funkcije da zadovolji prve potrošače. Glavni zadatak je dobijanje povratnih informacija za formiranje hipoteza za dalji razvoj proizvoda.[1][2]
Naglasak na MVP izdanjima znači da programeri potencijalno izbegavaju dugotrajan i (na kraju) nepotreban rad. Prikupljanje informacija od MVP-a je često jeftinije od razvoja proizvoda bogatog funkcijama. Ovo omogućava smanjenje troškova i rizika ako proizvod ne radi, na primer, zbog pogrešnih pretpostavki.[3] Prisustvo MVP-a u preduzećima je jedan od uslova za privlačenje finansiranja rizičnog kapitala.[4]
Termin je skovao i definisao Frenk Robinson oko 2001., a popularizovali su je Stiv Blank i Erik Ris.[5][6][7] To takođe može uključivati sprovođenje preliminarne analize tržišta.
Pošto MVP testira potencijalni poslovni model za klijente kako bi videli kako će tržište reagovati, posebno je korisno za nove/početne kompanije koje se više bave razjašnjavanjem gde postoje potencijalne poslovne mogućnosti, a ne izvođenjem unapred upakovanog izolovanog poslovnog modela.[8]
Kritika[uredi | uredi izvor]
Neka istraživanja su pokazala da rano objavljivanje MVP-a može više naštetiti kompaniji nego pomoći kada kompanije rizikuju imitaciju od strane konkurencije i nisu uspostavile druge prepreke za imitaciju.[9] Takođe je naznačeno da negativne povratne informacije o MVP-u mogu negativno uticati na reputaciju kompanije.[9] Mnogi programeri mobilnih i digitalnih proizvoda sada kritikuju MVP jer kupci mogu lako da prelaze između konkurentskih proizvoda preko platformi (npr. prodavnica aplikacija).[10] Takođe, proizvodi koji ne nude očekivani minimalni standard kvaliteta su inferiorni u odnosu na konkurente koji na tržište izlaze sa višim standardom.
Značajno ograničenje MVP-a je ukorenjeno u njegovom pristupu koji nastoji da testira svoje ideje na tržištu. Pošto se ideje o novim proizvodima preduzeća mogu zaključiti iz njihovog testiranja, metoda može biti neprikladna za okruženja u kojima je zaštita intelektualne svojine ograničena (i gde se proizvodi lako imitiraju).[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Rouse, Margaret (14. 08. 2020). „Minimum Viable Product (MVP)”. techopedia.com. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „Minimum Viable Product: a guide”. startuplessonslearned.com. 03. 08. 2009. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ Birkman, Jim. „A Minimum Viable Product Is Not a Product, It's a Process”. ycombinator.com. Arhivirano iz originala 13. 08. 2021. g. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „Series A, B, C Funding: Averages, Investors, Valuations”. fundz.net. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ Blank, Steve (04. 03. 2010). „Perfection By Subtraction – The Minimum Feature Set”. steveblank.com. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „The single worst marketing decision you can make”. thenextweb.com. 01. 04. 2015. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „Venture Hacks interview: "What is the minimum viable product?"”. startuplessonslearned.blogspot.com. 23. 03. 2009. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „Why the Lean Start-Up Changes Everything”. hbr.org. 2015. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ a b „The Limitations of Lean Startup Principles”. knowledge.wharton.upenn.edu. Knowledge@Wharton, Wharton School of the University of Pennsylvania. 28. 9. 2018. Pristupljeno 17. 10. 2018.
- ^ Beneyto, Carlos (5. 2. 2018). „The MVP is dead, long life to the MAP. (Minimum Awesome Product)”.
- ^ Contigiani, Andrea. „The Downside of Applying Lean Startup Principles”. Knowledge @ Wharton.
