Neoakvistička komisija

Neoakvistička dvorska komisija (lat. Neoacquistica Commissio) ili Dvorska komisija za uređenje imovinskih odnosa je bila ustanova Habzburške monarhije čiji je zadatak bilo sređivanje prilika, odnosno organizovanje austrijske vlasti u delovima Hrvatske, Slavonije, Srema i Ugarske koje je Carstvo osvojilo od Turske tokom Velikog bečkog rata. Komisiji je najpre bilo povereno uređenje imovinskih odnosa.

Istorija

Neoakvistička komisja osnovana je 29. jula 1688. godine. Na čelu joj se u početku nalazio visoki komorski službenik Ferdinand Ditrihštajn, dok je najuticajnija ličnost Komisije bio primas Ugarske, kardinal Leopold Kolonić, arhiepiskop Ostrogona (1631—1707). Između ostalog, komisija je trebalo da rešava i neka pitanja koja su se ticala Srba u Habzburškoj monarhiji. Oni su se nedavno doselili na ove prostore pod patrijarhom Arsenijem Crnojevićem. Austrija je na novoosvojenim teritorijama počela organizovati svoj sistem ne čekajući završetak rata. Međutim, zemlja je propadala usled neobrađivanja. Zbog toga je Leopold dozvolio srpskom narodu da se naseli na tim prostorima uz obavezu da brane granicu od napada Turaka. Neoakvistička komisija nije krila svoju netrpeljivost prema Arseniju. Komisija je igrala veliku ulogu u donošenju odluka austrijskog dvora po pitanju zemalja naseljenim Srbima. Činili su je predstavnici Dvorskog ratnog saveta i Dvorske komore. Upravo je ova komisija odlučila da se 1720. godine uspostavi posebna administracija u Kraljevini Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Izvori

• Grupa autora, Istorija srpskog naroda 4/1, Beograd (1994), drugo izdanje