Oblast 51

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Wfm area 51 landsat geocover 2000.jpg

Oblast 51 (engleski: Area 51) je američka vojna baza u Nevadi, oko 180 kilometara od Las Vegasa. Nastala je 1955. godine. To je visoko čuvana baza za ispitivanje aviona i novih oružja. Zbog te visoke tajnosti došlo se i do sumnje da se ovde vrše ispitivanja nad vanzemaljskim letelicama i bićima. Postoje neke pojedinačne izjave i različita viđenja čudnih pojava u okolini baze. Približavanja bazi su dokazala da je baza još uvek aktivna. Po ovoj oblasti napravljene su i neke računarske igre.

Istorija[uredi]

Drugi svetski rat[uredi]

Aerodrom na Grum jezeru je počeo da se koristi 1942. godine. Sastojao se iz 2 zemljane piste pozicionirane NE/SW, NW/SE 37°16′35″N 115°45′20″W. Aerodrom se možda koristio i za vežbe bombardovanja iz aviona ili artiljerijom, krateri se mogu i danas videti u okolini.

U2 Program[uredi]

Grum Lejk kompleks za testiranje (engl. Groom Lake test facility) je izgrađen od strane CIA-e za projekat Akuatone, odnosno za razvoj U2 strateškog izviđačkog aviona u aprilu 1955. godine. Ovo mesto je izabrano jer je dobro sakriveno od očiju javnosti, što je bilo jako važno. Za manje od 3 meseca baza se sastojala od: Jedne asfaltirane piste, 3 hangara, kontrolnog toranja, smeštaja za osoblje, malog bioskopa i terena za odbojku. 24. jula 1955 stigao je prvi U2 avion iz Burbanka koji je transportovan pomoću C-124 Globemaster II transportnog aviona.

OKSKART Program (OXCART)[uredi]

Čak i pre nego što je završen razvoj U2 aviona, Lokhed je započeo rad na njegovom nasledniku kao deo programa CIA-e, OKSKART. U program su uključeni A12 avion koji je razvijao brzine i do 3 maha. Služio je kao izviđački avion sa velikih visina. Od njega je nastao SR-71 Crna Ptica.

Ovaj program je zahtevao nešto bolje od Grum Lejk kompleksa za testiranje. Pista je bila kratka, i nije mogla da podnese težinu OKSKART-a. Razna skladišta, radionice i benziske stanice su bile neadekvatne da ovaj program.

Mesto za novu bazu je moralo da bude daleko od naseljenih gradova, vojnih i civilnih aerodroma kako bi se sprečilo viđanje tajnih projekata. Na tom mestu su morali da budu dobri vremenski uslovi, da ima potreban smeštaj, dobar dotok goriva i pistu digačku 2500 metara. Ni jedna baza tada nije bila dovoljno dobra, ali se razmišljalo o bojnoj vazduhoplovnoj bazi Edvards. Grum Lejk je bilo jedino mesto koje se uklapalo u bezbednosne zahteve, ali nije imalo određene građevine i dovoljno dugačku pistu. Dogovoreno je da se obnovi baza na Grum Lejku pre početka razvoja A12 i u međuvremenu je dobilo novo ime, Oblast 51. Ime je dobilo da bi se uklopilo u već numerisane oblasti u okviru Zone za testiranje nuklearnog naoružanja Nevada.

Karakteristike i zahtevi projekta su izazvali masovne promene na Grum Lejku kako bi testovi mogli da se izvode: 1. oktobra 1960. godine je započeta radnja na oblasti 51. Radnici su radili u duplim smenama kako bi se izgradili svi objekti i piste. Postojeća pista je produžena na 2600 metara, i učvrćena je kako bi mogla lako da podnese težinu A12ice. Dodata je i dijagonalna pista od oko 3000 metara.

Do avgusta 1961. sve važnije građevine su završene. Dodata su 3 hangara na severnom delu baze. Označeni su kao Hangar 4,5 i 6. Hangar 7 se po konstrukciji razlikovao od 4,5 i 6. Originalni U2 hangari su prepravljeni u radionice. U glavnom delu su se nalazile radionice, objekti za administraciju i skladištenje, kontrolni toranj, vatrogasna stanica i kuće. Starije građevine su popravljene a nove su posle dodavane po potrebi. Okruženi drvećem, terni za rekreaciju su se nalazili 1600 metara od baze. Izgrađeni su rezervoari za JP-7 specijalno gorivo koje je koristio A12 su izgrađeni i njihov kapacitet je bio 4848000 litara. Pripreme su počele za dolazak OKSKART-a; obezbeđenje je pojačano, mali civilni rudnik u blizini je zatvoren i zabranjen vazdušni prostor iznad Oblasti 51 je proširen.

Pod nadležnosti CIA-e, baza je dobila osam F-101 Vudu aviona za vežbanje, dva T-33 Šuting Star školska aviona, C-130 Herkul za transport, U3A za administrativne obaveze, helikopter za potragu i spasavanje i Cesnu 180. Lokhed je dao F-104 Starfajter avion.

Prvi OKSKART je stigao tajno u bazu prenešen kamionima u februaru 1962. godine, a prvi let mu je bio 26 aprila 1962. godine. Baza je tada imala preko 1000 radnika. A12 je bio velik i bučan avion zanimljivog izgleda. Tokom ranih probnih testova CIA se trudila da što manje ljudi vidi avion. Oni koji nisu imali direktno veze sa avionom bi bilo primorani da budu u kantini dok avion ne poleti. Ovo su ubrzo prestali da rade jer nije praktično zbog velikog broja letova aviona.

Iako je vazdušni prostor iznad baze bio zabranjen, bio je blizu zauzete vojne vazduhoplovne baze Nelis. Samim tim, bilo je viđanja aviona. Neki piloti iz Nelis baze su videli A12 nekoliko puta. Barem jedan nasin test pilot je video A12, pri čemu je putem radio veze kontaktirao bazu da vidi o čemu je reč. Dobrio je odgovor da prekine vezu i sleti. Kada je to učinio rečeno mu je da ono što je video je ključno za bezbednost SAD. Potpisao je i ugovor o tajnosti. Najviše viđenja ovog aviona su bila iz komercijalnih letova. Najmanje 20-30 takvih viđenja je bilo.

Postojalo je više vrsta Crnih Ptica; A12, JF12A, D12... Do kraja 1963 devet A12 aviona je bilo u Oblasti 51. Dodeljeni su timu za specijalna dejstva koji je pripadao CIA-i. Plan za A12 za strateško bombardovanje je naišao na veće probleme. RS-71 je imao kamere sa strane kao razne druge senzore, samim tim povećavao sposobnosti jednog izviđačkog aviona. 27-28 Decembra 1963 Lokhedu je poslat ugovor da naprave šest test RS-71.

D-21 Tagbord[uredi]

Posle gubitka U2 aviona iznad Sovjetskog Saveza, razmatralo se o pravljenju A12 OKSKART verzije kao bezpilotne letelice. Iako su se složili da je bezpilotna letelica-izviđač dobra ideja nisu se složili da to treba da bude na bazi A12 jer bi bio prevelik i prekomplikovan za preobražavanje u tako nešto. CIA je projekat označila kao Q-12. Do oktobra 1963 projekat je promenio ime u D-21 (12 okrenuto u 21. Tagbord je bilo šifrovano ime projekta.

Hev Blu/F-117 Program[uredi]

Lokhedov Hev Blu (engl. Have Blue) je bio prototip stelt aviona. Prvi put je leteo u decembru 1977. godine. 1978. godine Ratno vazduhoplovstvo je prosledilo Lokhedu ugovor za F-117. 17. januara 1981. Lokhedov test tim je dobio prvu isporuku prototipa F-117, YF-117A. 15. oktobar 1982. je važan datum za program jer je tada prvi put neko iz 4450. Taktičke Grupe leteo na F-117A.

Iako idealna za testiranje, Oblast 51 nije bila mesto za Taktičku Grupu pa je morala da se nađe nova baza za dalja testiranja F-117. Tonopah oblast za testiranje je izabrana za prvu grupu F-117 aviona, 4450. Taktičku Grupu. Posle oktobra 1979 Tonopah je obnovljen i proširen. Pista je produžena sa 1800 metara na 3000 metara. Dodat je veliki hangar za održavanje kao i skladište za propan. 17. maja 1982 je započet premeštaj 4450. TG iz Grum Lejka u Tonopah i završen je tokom 1983. godine. F-117 je postao operativan 1983. godine, a 1990 iz Lokheda je poslat poslednji F-117A.

NLO i ostale teorije zavere[uredi]

Činjenica da je baza tajna, i da se sprovode testovi nad tajnim avionima, zajedno sa prijavama o neobičnim fenomenima, dovela je do toga da Oblast 51 postane glavni fokus za istražitelje NLO-a i drugih teorija zavere. U takvim teorijama se spominju sledeća istraživanja:

  • Skladištenje i ispitivanje oborenih vanzemaljskih letelica (uključujući i materijal navodno pronađen kod Rozvela), proučavanje vanzemaljaca (živih i mrtvih) i proizvodnja letelica baziranim na vanzemaljskim.
  • Sastanci ili zajednički poslovi za vanzemaljcima.
  • Razvoj egzotičnog oružja.
  • Razvoj sredstava za kontrolu vremena.
  • Razvoj tehnologije za putovanje kroz vreme i teleportovanje.
  • Razvoj neobičnog i egzotičnog pogonskog sistema koji se odnosi na Aurora (aircraft) program.

Spominju se i podzemni centri za istraživanje, interkontinentalna podzemna železnica, pista koja nestaje i druge stvari bazirane na vanzemaljskoj tehnologiji.

Veterani eksperimentalnih projekata kao što su OKSKART i NERVA u Oblasti 51 se slažu da su ti testovi mogli da izazovu priče o NLO, zato što je bilo čak 2850 OKSKART-ovih letova.

Veruje se da su te razne priče u stvari pomogle da se održi tajnost Oblasti 51. Iako veterani odbacuju postojanje podzemne železnice, u Oblasti 51 se i dalje velik broj eksperimenata izvodi pod zemljom.

Bob Lazar tvrdi da je radio u Sektoru 4 u Oblasti 51, koji se kako on kaže nalazio kod Papus jezera. Lazar tvrdi da je radio sa vanzemaljskom letelicom koju je tada posedovala vlada SAD.

  • Brus Burges

Dokumentarni film iz 1996, Drimlend, poseduje intervju sa inženjerom starim 71 godinu. On tvrdi da je bio zaposlen u Oblasti 51 tokom 1950-ih i da je radio na Simulatoru Letećeg Diska, baziranom na srušenoj vanzemaljskoj letelici koji bi bio korišćen za obuku vojnih pilota SAD. Tvrdi i da je radio sa vanzemaljcem po imenu Džej-Rod (engl. J-Rod).

  • Den Buriš

Den tvrdi da je 2005 radio u Oblasti 51 i bio zadužen za kloniranje vanzemaljskih virusa, takođe kaže da je radio sa vanzemaljcem po imenu Džej Rod.

Spoljašnje veze[uredi]