Pređi na sadržaj

Oguz-han

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oguz-han
Mesto rođenjaCentralna Azija
TitulaHan
PrethodnikKara-han
NaslednikCarstvo podeljeno među njegovim sinovima
RoditeljiKara-han (otac), Aj hagan (majka)

Oguz-han, ili Oguz-hagan je legendarni kan turskog naroda i istoimeni predak turskog plemena Oguzi.[1] Neke turske kulture koriste legendu o Oguz hanu da opišu svoje etničko poreklo. Različite vezije narativa sačuvane su u mnogim različitim rukopisima i objavljene su na brojnim jezicima. Naracija se često naziva Oghuznama, ili Priča o Oguzima.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Legenda o Oguz-hanu ima mnogo narativa koji cirkulišu vekovima među turkijskim narodima u Centralnoj Aziji. Prvi je bio zabeležen u 13. veku.

Nepotpisani ujgurski vertikalni natpis je iz 14. veka i danas se nalazi u Parizu, gde je modifikovan da se složi sa pričama mongolskih osvajanja.

Prema Abu-al Gazi Bahaduru, Oguz-han je živeo četiri hiljade godina pre proroka Muhameda u vreme legendarnog drevnog kralja Kajomarasa.[2] Francuski akademik iz 18. veka Žan Silvejn Bajli verovao je da je Oguz-han živeo oko 2900 godina pre nove ere,[3]dok je prema sovjetskom istoričaru O. Tumanoviču period života Oguz-hana bio u 7. veku pre nove ere.[4]

Ime Oguz-hana povezano je sa Modu Čanjuom. Razlog za to jeste izuzetna sličnost njihovih biografija, što je prvo primetio Ijakinf.[5][6]

Legenda o Oguz-hanu[uredi | uredi izvor]

Destan o Oguz-hanu nastao je u 2. veku pre nove ere, a zapisan je tek u 13. veku kada su Turci već bili islamizirani. Danas postoji Oguz-han destan zabeležen ujgurskim pismom. Pored ovog primerka epa koji sadrži elemente šamanskog verovanja, postoje i tri različita primerka destana prožeta islamskim duhom i napisana arapskim pismom. Jedan primerak je zabeležen i u delu Džamiju'-t-tevarih.

U ovom destanu nije ispričana biografija jedne ličnosti, nego i brojni istorijski događaji. To je turkijski destan koji opisuje turkijski način života, a sa stanovišta oslikavanja događaja, to je delo bilo izvor nastanka drugih destana. Najbliže izvoru je primerak napisan ujgurskim pismom, koji u odnosu na verzije na arapskom jeziku dosta drugačije opisuje mladost Oguz-hana. U ujgurskoj verziji se jedva spominju njegovi roditelji; otac se obradovao njegovom rođenju, a majka ga je samo jednom nahranila mlekom, te je odmah tražio sveže meso i vino tako da je za 40 dana narastao, prohodao i igrao se. Noge su mu bilo kao kod bika, leđa kao kod vuka, a prsa kao kod medveda. U islamskim verzijama se govori opširno o njegovom ocu i plemenu.

U prvom delu ovog epa govori se o formiranju Oguzove ličnosti, kako je davao posebnu važnost prirodnim pojavama jer je rano bačen u naručje prirode. Od rođenja je imao nadnaravne poglede i razlikovao se od drugih ljudi. Njegova ženidba je takođe bila neobična. Prvi put se venčao sa devojkom koja se u snopu svetlosti spustila s neba. Ona mu je rodila tri sina: Guna (Sunce), Jildiza (Zvezda) i Aja (Mesec).

Drugi put se venčao sa devojkom koju je našao u duplji drveta. I ona mu je takođe rodila tri sina, Goka (Nebo), Da (Planina) i Deniza (More).

U drugom delu destana govori se o tome kako se Oguz proglasio kaganom i zavladao svetom. U trećem delu se govori o uspostavi države koju je ostavio u nasleđe svojim sinovima čime je dao primer pravedne podele otadžbine i upravljanja državom.[7][8][9]

Nasleđe i istorijski značaj[uredi | uredi izvor]

Spomenik Oguz-hanu u Ašhabadu.

Oguz-han se ponekad smatra legendarnim osnivačem većine Turaka i pretkom plemena Oguz. Čak se i danas potomci plemena Oguza svrstavaju u red legendarnih šest sinova i 24 unuka Oguz-hana. U istoriji su se turkmenske dinastije često bunile ili tražile suverenitet govoreći da je njihov rang veći od postojeće dinastije u ovoj plemenskoj klasifikaciji.

Oguz-han se pojavljuje na novčanici od 100 turkmenistanskih manata.[10]

Oguz i Oguzhan su uobičajena muška i turska imena, koja potiču od Oguz-hana.

Okrug Oguzhan u provinciji Meri, u Turkmenistanu, nazvan je po njemu.[11]

Međunarodni aerodrom u Ašhabadu, Turkmenistan, dobio je ime po Oguz-hanu.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bonnefoy, Yves (1993). Asian Mythologies. University of Chicago Press. p. 337.
  2. ^ „ABU-L-GAZI - RODOSLOVNAЯ TURKMEN”. Drevlit.ru - DrevLit - biblioteka drevnih rukopiseй. Pristupljeno 2021-08-06. 
  3. ^ Jean Sylvain Bailly. Lettres sur l'origine des sciences: et sur celle des peuples de l'Asie. 1777 g. (Letters on the origin of science and that of the peoples of Asia. 1777)
  4. ^ „Turkmenistan i turkmenы”. www.wdl.org. 1926. Pristupljeno 2021-08-06. 
  5. ^ Bichurin N.Ya., "Compilation of reports on peoples inhabiting Central Asia in ancient times", vol. 1, Sankt Petersburg, 1851, pp. 56–57
  6. ^ Taskin V.S., "Materials on history of Sünnu", transl., 1968, Vol. 1, p. 129
  7. ^ Abū’l Ghāzī. 1958. Rodoslovnaia Turkmen. Andrei N. Kononov, ed. Moscow: Nauka.
  8. ^ Golden, Peter B. 1992. An introduction to the history of the Turkic peoples. Ethnogenesis and state formation in medieval and early modern Eurasia and the Middle East. Wiesbaden: Harrassowitz.
  9. ^ Rašīd ad-Dīn. Die Geschichte der Oġuzen des Rašīd ad-Dīn. Karl Jahn, trans. Vienna: 1969
  10. ^ „Türkmenistanyň Merkezi Banky » National currency”. www.cbt.tm. Pristupljeno 2021-08-06. 
  11. ^ Abasov, Rafis (2005). Historical Dictionary of Turkmenistan. Oxford, UK: The Scarecrow Press. p. 199.
  12. ^ „Turkmenistan: golden age”. web.archive.org. 2016-09-18. Arhivirano iz originala 18. 09. 2016. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Огуз-хан&oldid=26957226”