Operantno uslovljavanje
Operantno uslovljavanje je odgovor koji se uslovljavanjem očekuje od okoline. Pod operantnim ili delatnim ponašanjem, bihevioristi podrazumevaju svako ponašanje koje deluje na okolinu na takav način da u njoj izaziva neke posledice. Pod operantnim uslovljavanjem se zato podrazumeva onaj odgovor koji se uslovljavanjem očekuje od okoline (poželjan ili nepoželjan) te je ovakav vid uslovljavanja u funkciji svojih posledica.[1] Uslovljavanje se odvija po modelu stimulus – operantni odgovor – davanje potkrepljenja.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Skinner, B. F. (1948). 'Superstition' in the pigeon. Journal of Experimental Psychology, 38(2), 168–172. https://doi.org/10.1037/h0055873
Napomene i reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Skinner, B. F. (1948). 'Superstition' in the pigeon. Journal of Experimental Psychology, 38(2), 168–172. https://doi.org/10.1037/h0055873
