Pređi na sadržaj

Parlamentarni izbori u Grčkoj (septembar 2015)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Parlamentarni izbori u Grčkoj (septembar 2015)

← januar 2015. 20. septembar 2015. 2019. →

300 poslaničkih mandata Helenskog parlamenta
151 mandati potrebni za većinu
Registrovano9 840 525
Izlaznost5 566 295 (56,6%)
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Aleksis Cipras Vangelis Meimarakis Nikolaos Mihaloliakos
Stranka ΣΥ.ΡΙΖ.Α. Ν.Δ. Χ.Α.
Vođa od 9. februar 2008. 5. jul 2015. 1. novembar 1993.
Mesto vođe Heraklion Atina 2 Atina 1
Mesta pre 149 76 17
Osvojena mesta 145 75 18
Mesta posle
145 / 300
75 / 300
17 / 300
Mesta promenjeno Pad 4 Pad 1 Rast 1
Br. glasova 1 926 526 1 526 400 379.722
Procenat 35,5% 28,1% 7,0%%
Swing Pad 0,8% Rast 0,3% Rast 0.7

  Četvrta stranka Peta stranka Šesta stranka
 
Vođa Fofi Genimata Dimitris Kucumbas Stavros Teodorakis
Stranka ΠΑ.ΣΟ.Κ. K.K.E. Το Ποτάμι
Vođa od 14. jun 2015. 14. april 2013. 26. februar 2014.
Mesto vođe Atina 2 Atina 2 Solun 1
Mesta pre 13 15 17
Osvojena mesta 17 15 11
Mesta posle
17 / 300
15 / 300
11 / 300
Mesta promenjeno Rast 4 ±0 Pad 6
Br. glasova 341.732 301.684 222.349
Procenat 6,3% 5,6% 4,1%
Swing Rast 1,1% Rast 0.1% Pad 2.0%

  Sedma stranka Osma stranka
 
Vođa Panos Kamenos Vasilis Leventis
Stranka ΑΝ.ΕΛ. Ε.Κ.
Vođa od 24. februar 2012. 2. mart 1992.
Mesto vođe Atina 2 Atina 2
Mesta pre 13 0
Osvojena mesta 10 9
Mesta posle
10 / 300
9 / 300
Mesta promenjeno Pad 3 Rast 9
Br. glasova 200.532 186.644
Procenat 3,7% 3,4%
Swing Pad 1.1% Pad 1.6%

Mapa koja predstavlja izborne rezultate za svaku izbornu jedinicu po partiji narodnog poslanika.

Predsednik Vlade pre izbora

Vasiliki Tanu (vršilac dužnosti)
Vastranačka ličnost

Izabrani Predsednik Vlade

Aleksis Cipras
SIRIZA

Septembarski vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj su održani u nedelju, 20. septembra 2015, nakon što je Predsednik Vlade Aleksis Cipras 20. avgusta najavio da će podneti ostavku.[1] Svih 300 mesta u Helenskom parlamentu su bila slobodna. Ovo su bili šesti vanredni izbori od 2007, pošto su ovi izbori trebali biti održani u februaru 2019, kada sazivu parlamenta ističe mandat.[2]

Na izborima je Ciprasova koalicija radikalne levice (SIRIZA) ostvarila neočekivano veliku pobedu osvojivši 145 poslaničkih mesta, 6 manje od apsolutne većine. Partija je formirala vladajuću koaliciju sa desničarskim Nezavisnim Grcima (ANEL). Opoziciona partija desnog centra Nova demokratija je ostala na 28% i 75 mesta, uprkos nekim preizbornim anketama i predviđanjima prema kojima je bila izjednačena sa Sirizom, ili čak u poziciji da formira vlast. Krajnje desničarska Zlatna zora (HA) je ostala treća najveća partija u državi, zabeleživši porast na 7%, dok je koalicija PASOK-DIMAR došla do 4. mesta, pošto Komunistička partija Grčke (K.K.E.) nije uspela da osvoji veći broj glasova, i zbog raspada partije Potami. Unija centrista je prvi put u svojoj istoriji prešla cenzus od 3% i ušla je u parlament, dok je Narodna Unija, odvojena frakcija Sirize, za malo bila ispod cenzusa, pa nije ušla u parlament.

Izlaznost je bila veoma niska sa 56,6%, što je najniži procenat izlaznosti u istoriji Grčke od ponovnog uvođenja demokratije u 1974. Analize nakon izbora su pokazale da su česti izbori uzrokovali apatiju i nezainteresovanost kod građana, i veliku razočaranost, pošto su u januaru 2015. bili parlamentarni izbori, zatim referendum u julu iste godine, kako bi u septembru ponovo bili pozvani na glasanje.[3]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Greece crisis: PM Tsipras 'to hold September election'. BBC News. Pristupljeno 2015-08-20. 
  2. ^ „Greek Constitution; Part III. Organization and Functions of the State”. hri.org. Pristupljeno 2015-01-26. 
  3. ^ „Voter Turnout in Greek Elections Drops to New Historic Low”. Greek Reporter. 21. 9. 2015. Pristupljeno 21. 9. 2015. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]