Peripatolog
Peripatolog je osoba školovana da bude odgovorna za obezbeđivanje mobilnosti i obučavanje slepih osoba za korišćenje preostalih čula. On vrši obuku slepih u lokalnim školskim sistemima, ili obezbešuje obuku o mobilnosti, i daje instrukcije o načinima orijentacije odraslih slepih osoba u zajednici, kući, školama. Peripatolog obezbeđuje i obuku slepih osoba u radnim centrima i industriji.[1]
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
Da bi se mlada osoba opredelila za posao peripatologa, ona mora da prethodno da stekne veliko znanje iz peripatologije da bi znala kako i šta da radi u datim trenucima. Osim toga, ne sme imati strah i sumnje.[2][3]
Peripadolog mora da prihvati vrstu odgovornosti i stresa koji ovaj posao podrazumeva i da bude odgovorna za svoje učenike tokom celog procesa obuke, ali i kasnije za njihovo bezbedno kretanje.[4]
Kako malo ljudi to želi i ima potrebu za tim, jer plate u nastavi nisu baš stimulativne, posebno kada se pogleda nivo odgovornosti, nije ni čudo što trenutno u Srbiji postoji samo jedan školovani peripatolog.[4]
Zadatak peripatologa[uredi | uredi izvor]
Zadatak peripatologa je da pruži obuku slepoj deci ili odraslim slepim osobama iz oblasti specifičnih procedura i tehnika za:[1]
- samostalno kretanje (putovanje);
- sticanje kadrovskih navike u hodu, držanju, ravnoteži i osećaju posebnog rasuđivanja i održavanje pravca;
- korišćenje dugačkog štapa kao sredstva za samostalno kretanje (putovanje) unutar zajednice, škole, radnog područja i/ili kućnog okruženja.
Glavne aktivnosti peripatologa[uredi | uredi izvor]
Glavne aktivnosti peripatologa su:[1]
- Da nudi i pruži smernice i uputstva onim osobama koje su direktno uključene u obuku slepih osoba, u sklopu nastavka njihovog naučenog iskustva u obuci mobilnosti i koriščenju čula.
- Ustrojava i vodi pojedinačne evidencije o svoj slepoj deci ili odraslima koji su prošli obuku o kretanju i čulima, uključujući osnovne informacije, vrstu i stepen instrukcije i obuke koja je pružena, postignuti napredak i tumačenje dobijenih rezultata.
- Pomaže nadređenom u prihvatanju, skriningu i testiranju potencijalnih slepih klijenata koji su upućeni na učešće u programu orijentacije na mobilnost ili preorijentacije i instrukcije od strane školskih sistema, javnih ili privatnih agencija, zajednice, radnih centara ili industrije.
- Pomaže nadređenom u određivanju koja slepa deca ili odrasli treba da prođu kontinuiranu i/ili prateću obuku iz mobilnosti i korišćenju čula.
- Da se prema potrebi konsultuje sa medicinskim i paramedicinskim specijalistima kako bi se utvrdili relativni potencijali i kapaciteti svakog slepog deteta ili odrasle osobe za obuku i obuku o kretanju, i time se osiguralo da svaki klijent bude obučen u najvećoj meri svojih kapaciteta.
- Puži informacija i saveta u vezi sa mobilnošću i uslugama u oblasti obuke u korišćenju čula lokalnim školskim sistemima, javnim i privatnim agencijama, školama za obuku, radnim centrima i industriji; i da koordiniše takve usluge, kada se one obezbede, sa takvim školama, agencijama, organizacijama i industrijom, uključujući organizovanje prevoza i upućivanje na druge usluge kao što su savetovanje, radna terapija i profesionalna rehabilitacija.
- Priprema pisane izveštaje, vodi evidenciju slučajeva, diktira istorije slučajeva i vodi prepisku za svaku osobu koja je prihvaćena za obuku o mobilnosti i čulima.
- Da obavljai i druge slične poslova po potrebi.
Trajanje obuke[uredi | uredi izvor]
Trajanje obuke od strane peripatologa zavisi od tri ključna faktora:[4]
- motoričke sposobnosti,
- inteligencije,
- stanja čula (preostalih čula).
Ako su ove tri faktora zdrave, onda trening ne mora dugo da traje, jer se deca vrlo brzo naviknu na određene prostore i lokacije koje su im važne.
Ako dete ima očuvan deo vida na koji može da se osloni, trening ide još brže.
Obuka traje u proseku 22 časa nedeljno, i kalendarski traje u proseku oko dve do tri godine, kako bi se deca obučila za samostalno kretanje.
Na kvalitet obuke utiču:[4]
- lokacije koje su detetu potrebne,
- da dete samo dolazi na časove obuke,
- da je dete redovno na nastavi.
Orijentacija i kretanje nije obavezan, već izborni predmet slepog i slabovidog deteta.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „STATE OF RHODE ISLAND invites applications for the position of: PERIPATOLOGIST. Job Bulletin”. agency.governmentjobs.com. Pristupljeno 7. 12. 2022.
- ^ a b Dikić,S, Žigić V. (2008). Orijentacija i kretanje lica sa oštećenjem vida – peripatologija, CIDD, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd. ISBN 978-86-80113-87-6
- ^ Hill, E. (1976). Indepedence Training for Visually Children, Park Press, Baltimore.
- ^ a b v g Bošković, Živko (2022-12-07). „Težak put do samostalnog kretanja slepih osoba: Jedna instruktorka za celu Srbiju - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-07.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Težak put do samostalnog kretanja slepih: Jedan instruktor za celu Srbiju - Autor je slabovida osoba koja je učestvovala u obuci za samostalno kretanje.