Pobuna u Opidi

Pobuna u Opidi (ili Pobuna u Opisu) izbila je avgusta 324. p. n. e. zbog nezadovoljstva makedonskih vojnika uvođenjem raznih orijentalnih običaja. Pobuna je izbila kada je Aleksandar Veliki slao u Makedoniju veliku vojsku makedonskih ratnih veterana, a u isto vreme je regrutovao persijske i medijske mladiće za svoju vojsku. Aleksandar je ugušio pobunu hapšenjem i pogubljenjem najistaknutijih pobunjenika. Pobuna je izbila jer su makedonski vojnici teško mogli da prihvate Aleksandrov novi poredak, njegovu politiku stapanja Grka, Persijanaca i ostalih naroda.

Aleksandrova nova politika

Aleksandar Veliki je nakon osvajanja Persije shvatio da je potrebno da smanji jaz imeđu Grka i Persijanaca. Počeo je da nosi persijsku odeću, a na dvoru je uveo persijske običaje. Ti običaji su ljutili Makedonce. Jedan od običaja koji su teško prihvatali bilo je klečanje ili klanjanje pred kraljem (proskineza). Bio je to orijentalni običaj, koji je Grcima bio jako stran i ponižavajući i nije odgovarao slobodarskom duhu Grka. Persijsko plemstvo i persijski dvorjani na Aleksandrovome dvoru su isto tako boli oči. Aleksandar je planirao preseljenja Grka u Aziju, a Azijata u Evropu isto tako sa ciljem da ojača jedinstvo novoga carstva. Propagirao je mešovite brakove Grka i Persijanki. Na masovnoj svadbi u Suzi 324. p. n. e. Aleksandar Veliki i njegovi generali su se oženili persijskim princezama. Aleksandar se oženio Darijevom ćerkom Statirom, Hefestion se oženio njenom sestrom, Krater sa ćerkom Darijeva brata, a ostali sa ćerkama satrapa.

Aleksandra regrutuje novu vojsku od Persijanaca

Aleksandar je po persijskim i drugim satrapijama počeo da osniva vojne škole u kojima je Persijance, Međane i ostale istočnjake počeo da obučava da se bore na makedonski način, sa makedonskim oružjem i u makedonskim vojnim formacijama. Uspostavljajući vojne škole po istočnim satrapijama Aleksandar je uspeo da stvori novu vojsku koja mu je bila na raspolaganju, a sa druge strane smanjio je jaz između Persijanaca i Grka i u vojnom pozivu. Uspostavljanje jednakosti i u vojnoj službi za Aleksandra je značio jedan korak bliže jedinstvenom carstvu, koje će stopiti razne narode. Aleksandar je obučio i stvorio novu vojsku od 30.000 Persijanaca, Međana i drugoh Azijata. Makedonci se nisu veselili novoj stvarnosti. Kod njih je već odranije tinjalo nezadovoljstvo.

Povod za pobunu

Kada je stigao u Opidu Aleksandar Veliki je objavio da nemerava da pošalje kući u Grčku 10.000 isluženih veterana. Obećao je da će ih sve zbrinuti. Za vojsku, koja je već ranije bila nezadovoljna mnogim Aleksandrovim postupcima, taj postupak predstavljao je kap koja je prelila čašu. Vređalo ih je još ranije da vide Aleksandra u persijskoj odeći. Vređalo ih je da gledaju kako su persijski mladići obučeni i naoružani da se bore na makedonski način, a nije im se sviđalo da gledaju kako Aleksandar uključuje azijsku konjicu u redove konjanika pratilaca.

Pobuna

Pobunili su se i veterani i oni za koje je bilo predviđeno da ostanu. Vojska je počela da glasno negoduje i tražili su da svi idu kući, kada je već počeo da koristi Persijance. Počeli su da Aleksandru podrugljivo dobacuju da ide u rat sa svojim ocem Amonom. Time su mu predbacivali što je prihvatio egipatski kult. Aleksandar se naljutio i naredio je da se pohapse najglasnije kolovođe pobune. Nakon pogubljenja najglasnijih ostali su se povukli. Aleksandar se oštrim govorom obratio vojsci i pozvao ih da se raspuste, a on se nakon toga povukao na svoj dvor i niko ga nije video nekoliko dana. Vojska je i dalje bila u stanju pobune. Nisu hteli da poslušaju Aleksandra da se raziđu.

Okončanje pobune

Aleksandar je trećega dana pozvao izabranu grupu Persijanaca i Međana i postavio ih za komandante brigada. Do pobunjene vojske počele su stizati vesti kako Aleksandar imenuje Persijance i Međane za komandante. Čuli su i za persijsku gardu, persijske konjanike pratioce. Tada je pobunjena vojska počela da popušta i došli su do dvora i bacili oružje pred ulazom na taj način simbolički se ponovo pokoravajući Aleksandru. Aleksandar je bio tvrd i tek je treći dan pustio vojsku na dvor. Tada su se konačno pomirili.

Pomirenje

Pomirenje je okončano velikom gozbom na kojoj su bili Aleksandar, makedonski vojnici i Persijanci. Aleksandrova nova politika je teška srca ipak na kraju prihvaćena, a Krater je poveo 10.000 veterana prema Makedoniji.

Vidi još

• Ratovi Aleksandra Makedonskog

Izvori

• Kvint Kurcije Ruf
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Plutarh, Aleksandar
• Justin
• Tarn, W.W. (1948). Alexander the Great. Cambridge: Cambridge University Press
• A.B. Bosworth: Conquest and Empire: The Reign of Alexander the Great. Cambridge University Press. 1993. ISBN 978-0-521-40679-6.