Пожељне особине наставника

Različiti pedagozi su, kroz mnogobrojna istraživanja došli do zaključka da su osobine nastavnika presudne za razvijanje međusobnih odnosa učenika kao i same socijalne klime u odeljenju. Utvrđeno je da pozitivni lični odnosi u razredu zavise od sposobnosti natsavnika da poveže i uskladi ponašanje učenika, da ih emocionalno prihvati, da razume njihove potrebe, probleme i težnje. Nastavnik stvara određenu atmosferu, odnosno klimu u razredu. Njegova lična svojstva, usvojen sistem vrednosti i temperament značajno podstiču određeni stepen interakcija kao i saradnju, utiču na kvalitet iskustava učenika.

Mišljenja pedagoga

Mnogobrojna dosadašnja istraživanja ukazuju koliki je značaj i uloga nastavnikove ličnosti u procesu vaspitno-obrazovnog rada, posebno u oblikovanju moralnog ponašanja učenika. Pošto vaspitanici najčešće postupaju onako kako to čine stariji (roditelji i nastavnici, pre svega), a ne onako kako ih upućujemo i kako im govorimo da treba da postupaju, od posebnog su značaja postupci i aktivnosti koje se primenjuju u formiranju moralnog ponašanja i karaktera učenika, a pre svega sama ličnost nastavnika.

Poznavajući kompleksnost i značaj ove teme, mnogi pedagozi su na različite načine klasifikovali osobine nastavnika o kojima J.Đoršević piše.

Džersajld je utvrdio da učenici više vole nastavnike koji poseduju sledeća svojstva:

1. Ljudske kvalitete: ljubaznost, veselost, prirodnost, dobro raspoloženje.
2. Kvalitete koji se odnose na stav nastavnika prema disciplini: da je fer, postojan, nepristasan.
3. Fizički kvaliteti: dobar spoljni izgled, prijatan glas, opšta privlačnost.
4. Nastavne kvalitete: da pomaže učenicima, da postupa u interesu učenika, da je zanimljiv i entuzijast.

Sa druge strane Robert Riči smatra da najveći broj učenika voli one nastavnike koji im poimažu u radu, jasno i iscrpno im objašnjavaju lekcije i zadatke, navode primere u nastavi. Druga grupa osobina koje učenici cene odnosi se na nastavnike koji su veseli, srećni, dobrodušni, živahni, imaju smisla za šalu.

Prema shvatanju iznetom u studiji Hevighersta i Hilde Tabo postoje 3 načina na koje se uči moralno ponašanje:

1. Uticaj socijalne sredine kao objekta odobravanja i neodobravanja (porodica, škola i dr.)
2. Oponašanje ličnosti koji imaju određen ugled u očima dece (roditelji, nastavnici, ličnosti, junaci iz literature, sa filma i televizije, drugovi i ostali)
3. Uloga i posredstvo mišljenja u formiranju moralnog ponašanja

J. Đorđević je ispitivao učenike u Srbiji i došao do zaključa da učenici cene sledeće ljudske kvalitete nastavnika: dobrotu, velikodušnost, veselost, duhovitost, staloženost, odmerenost, ozbiljnost, odgovornost u radu, prijatnost, ljubaznost, kulturno ponašanje, oštoumnost, snalažljivost, pažljivost, karakternost, saosećajnost, spremnost da oprosti greh (nije zlopamtilo), plemenitost, sposobnost da se lako ne ljuti, pristupačnost, realnost, skromnost, upornost, dostojanstvenost, oduševljenje za rad, savremenost, iskustvenost i iskrenost.

Kada su u pitanju osobine koje učitelj ispoljava u odnosu prema učenicima, oni najviše cene: spremnost da im se pomogne, razumevanje, jednak tretman svih učenika, umerena strogost, izražavanje ljubavi prema učenicima, sposobnost da podstiče učenike, održava red i disciplinu, kulturno ponašanje, pokazuje drugarski odnost prema njima, ispoljava umeren ton u razgovoru sa učenicima, ne koristi se fizičkom kaznom, pokazuje blagost prema učenicima, spremnost da sarađuje sa njima, pokazuje strpljivost, poklanja pažnju slabijim učenicima, ne vređa učenike, nije grub prema njima, ne žali se na njih drugim natsavnicima. Takođe, Đorđević smatra je dobar predavač onaj nastavnik koji: dobro objašnjava, ima osobine dobrog predavača, ponavlja gradivo dok učenici ne usvoje, ima odlike dobrog pedagoga, jasan je u zahtevima, zanimljivo, jasno i glasno izlaže, ne pokazuje žurbu u obradi novih natsavnih sadržaja, ne prekida učenike u izlaganju, ne čita konstantno iz knjige. Kada se nastavnik posmatra kao ocenjivač, on treba da poseduje sledeće karakteristike: objektivno i precizno oceljuje, često ispituje učenike, blago ocenjuje, daje javno ocenu, dozvoljava učenicima da se skoncentrišu pre odgovaranja, dozvoljava da se popravi ocena.

Jovan Đorđević je do ovih rezultata došao korišćenjem jednostavnog anketnog upitnika u kome su učenici 4. i 8. razreda trebalo da upišu bar 5 poželjnih osobina nastavnika. Njihove odgovore je, na osnovu sličnosti, svrstao u gorepomenute 4 kategorije. Ovakav način ispitivanja daje učenicima slobodu da otvoreno, bez ograničenja i sugestije, navedu njima najbitnije osobine nastavnika.

Uticaj vaspitnih stilova

Učiteljski poziv je jedan od najstarijih poziva koji ima korene u periodima pre nastanka škole kao institucije. Svako društvo je za ovaj poziv biralo ljude u koje je imalo najviše poverenja i koji su bili cenjeni u društvu. Upravo od same ličnosti nastavnika zavisi i to da li će kvalitetno stečena pedagoška znanja biti uspešno realizovana kroz praksu. Učitelji i nastavnici su ti koji u velikoj meri doprinose razvoju mlade ličnosti, pomažu učenicima da otkriju svoje kvalitete, sposobnosti, veštine, odnosno oni su ti koji značajno utiču u formiranju učenikovih mišljenja, stavova, života.

Treba praviti razliku između osobina koje nastavnik poseduje i vaspitnih stilova nastavnika. Vaspitni stil koji nastavnik koristi prilikom rada u učionici u značajnoj meri utiče na odnos koji gradi sa učenicima i direktno je povezan sa načinom na koji će učenici doživljavati nastavnika. Zbog toga je važno da se osvrnemo na tri najčešće korišćena vaspitna stila koja se u nastavnom radu prepoznaju:

• autoritativni (autokratski),
• demokratski,
• ravnodušni (laissez-faire).

Kod autokratskog nastavnika učenicima je ostavljeno vrlo malo prostora za samostalno delovanje, za izražavanje sopstvenog mišljenja ili uključenost u bilo koju vrstu odlučivanja. Ovaj tip nastavnika organizuje rad tako da on donosi odluke o svemu, često kritikuje i retko pohvaljuje učenike, zavodi pravila u učionici i guši svaki vid inicijative kod učenika. Ovakav stav nastavnika negativno utiče na ponašanje učenika, remeti socijalnu klimu u razredu, narušava drugarske odnose i stvara nezdrave konkurentske osnose medju učenicima. čenici sa kojima se ovako radi postaju sputani i zavisni, neretko i agresivni.

Demokratski nastrojen nastavnik brine o svojim učenicima i podstiče njihovu samostalnost i inicijativu. Stvara zdravu radnu atmosferu u kojoj učenici žele da sarađuju i međusobno se pomažu. Nastavnik sebe smatra ravnopravnim članom zajednice. Odluke vezane za funkcionisanje odeljenja se donose uz uvažavanje mišljenja učenika. U ovakvoj atmosferi postižu se najbolji rezultati učenja.

Ravnodušni nastavnici ne vole svoj posao, ne zanimaju se za svoje učenike, ne održavaju disciplinu na času i ne trude se da zaintersuju učenike. Pod ovakvim vođstvom učenici postižu najlošije rezultate, postaju nezaintersovani i apatični. Nastavnik je u ovom slučaju više pasivni posmatrač koji se ne trudi da svoje učenike motiviše niti ih aktivno uključi u rad. Atmosfera za rad i učenje je veoma nepovoljna.

Dobar odnos učenika i nastavnika

Prema Gordonu, ključ uspešnog ishoda učenja jeste u uspostavljanju posebnog odnosa između nastavnika i učenika. „Suština je upravo u kvalitetu odnosa između nastavnika i učenika. To je važnije nego ono što nastavnik predaje, kako to radi ili kome želi da prenese znanje“ . Isti autor dalje navodi da je neophodno izgraditi "most" između onog koji predaje i onoga ko uči, jer se ovi procesi odvijaju u različitim osobama. Nastavnik je onaj koji obavlja proces predavanja, dok je učenik taj koji obavlja proces učenja. Ukoliko ne postoji povezanost između nosioca ovih procesa teško da se može očekivati uspešan ishod učenja.

Za ostvarivanje zanimljivog i za učenike podsticajnog predavanja iz bilo kog predmeta neophodno je da „nastavnik stvori takav odnos u kojem učenici poštuju potrebe nastavnika i nastavnik poštuje potrebe učenika“. Neophodno je da postoji međusobno poštovanje i da se stvori prijatna, ali radna atmosfera na času.

Kao osnovnu tehniku za ostvarivanje ovog kvalitetnog odnosa punog poveranja Gordon navodi tehnike konstruktivnog komuniciranja: aktivno i pasivno slušanje i slanje "ja poruka". Onog trenutka kada učenici osete da je nastavnik spreman da ih sasluša i uvaži njihovo mišljenje bez osuđivanja i procenjivanja, učenici počinju opuštenije i lagodnije da se osećaju, dvosmerna komunikacija postaje uobičajena i atmosfera u odeljenju se znatno poboljšava. U ovakvom okruženju učenici su znatno više motivisani za rad i angožovanje, što donosi i bolje rezultate u učenju.

Literatura

• Đorđević B. i Đorđević J. (1988). Učenici o svojstvima nastavnika, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Đorđević, J. (1970). Kako učenici osnovnoškolskog uzrasta procenjuju osobine svojih nastavnika. Zbornik filozofskog fakulteta, 11 (2), 261 – 281
• Ilić M, Nikolić R, Jovanović B (2006). Školska pedagogija, Užice: Učiteljski fakultet.
• Tomas G. (2003). Kako biti uspešan nastavnik. Beograd: Kreativni centar.
• Vilotijević, M. (2000): Didaktika 3. Beograd, Učiteljski fakultet.

Spoljašnje veze

1. Koje osobine imaju savremeni nastavnici?
2. Ličnost nastavnika i stilovi upravljanja razredom
3. Vrednovanje rada nastavnika