Polikrit

Polikrit je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Mitologija

• Prema Plutarhu, bio je graditelj koji je sa omalovažavanjem pričao o utvrđenju Pemandrije i u istom maniru preskočio iskopani kanal. Pemander je hitnuo kamen na njega, ali ga je promašio, te pogodio svog sina Leukipa i ubio ga.

• Flegon je u Etoliji zabeležio priču o duhu čoveka koji se zvao Polikrit i koji se pojavio kada je lokalno stanovništvo htelo da ubije njegovog sina, rođenog kao hermafrodit. Duh je oteo dete i proždrao ga, a potom nestao. Polikrit je za života bio smatran časnim čovekom, zbog svog plemenitog porekla. Oženio se ženom iz Lokride, ali je ona ubrzo (nakon četiri dana) ostala udovica. Ona je rodila dete sa dva polna organa i građani su se zamislili nad njim. Neki od njih su došli do zaključka da je razlog ovakvom izgledu bilo različito poreklo njegovih roditelja, odnosno to što potiču iz različitih gradova, što su smatrali prekršajem. Proroci su savetovali da se majka i dete odvedu van grada, na selo i tamo spale. Tada se i pojavio duh u crnoj odori i preplašio neke od prisutnih. Međutim, umirio ih je nežnim glasom, ali i apelovao da mu daju dete i nikako ne slušaju savete ludih, kako ih je nazvao, proroka i ne spaljuju ga, jer bi na taj način ono bilo tretirano kao žrtvena životinja. Predskazao im je nesreću ukoliko ga ne ispoštuju i zatražio da njegov zahtev razmotre brzo, jer mu nije bilo dozvoljeno da dugo boravi među živima. Ljudi su otpočeli međusobnu raspravu, jer neki nisu bili voljni da poslušaju duha, ali je duh najednom zgrabio dete i počeo da ga proždire. Prisutni su vrištali i bacali kamenje na duha pokušavajući da ga oteraju, ali ga kamenje nije moglo povrediti. Duh je najpre pojeo udove, a potom i telo. Ostala je samo glava, koja je pala na zemlju, jer je duh nestao. Građani su zbog ovoga hteli da se obrate proročištu na Delfima, ali je tada progovorila glava dečaka i odvratila ih od te namere. Zapravo, glava je sama dala proročanstvo, između ostalog i da će Etoljani i Lokriđani živeti zajedno, a po volji boginje Atene. Takođe, prorekla im je zastrašujući naredni period, kada će mnogi od njih umreti, a zbog toga što duh nije uspeo da uništi i detetovu glavu, što bogovi nisu mogli da oproste. Stanovnici su poverovali ovom proročanstvu i svoje supruge, sasvim malu decu i ostarele sklonili na sigurna mesta, koliko je to svako od njih mogao da obezbedi. U narednoj godini su zaratili sa Akarnanijom i imali su velike gubitke na obe strane.