Polterabend

Polterabend je nemački svadbeni običaj u kome gosti u noći uoči venčanja lome porcelan kako bi doneli sreću u brak. Verovanje u delotvornost ovog običaja izražava stara poslovica: „Krhotine donose sreću“ (nem.Scherben bringen Glück). Izraz potiče iz vremena kada se reč "krhotina" odnosila na nerazbijene glinene posude grnčarskih proizvođača, a ne samo na razbijene komade. Govorilo se da je puna tegla prava stvar, pa stoga i izraz „krhotine donose sreću“.

Etimologija

Reč „Polterabend“ dolazi od nemačkog glagola poltern (praviti mnogo buke) + imenice Abend (veče). To nije isto što i momačko veče (Junggesellenabschiedsfeier), koje je postalo uobičajeno u Nemačkoj. Na Polterabendu, par slavi zajedno sa svojim prijateljima, lomeći porcelan za sreću u novom životu, prema sujeverju, dok na momačkoj večeri mlada i mladoženja izlaze odvojeno sa svojim prijateljima da proslave poslednji dan takozvane slobode.

Polterabend se obično odvija ispred kuće neveste (ili kuće njenih roditelja), iako su izuzeci napravljeni zbog prostora, na primer. Par uglavnom najavljuje tu priliku, ali ne šalje posebno pojedinačne pozive. Priča se prenosi usmenom predajom, a oni koji žele da se pojave mogu to učiniti. Mnogi parovi koriste ovo kao način uključivanja ljudi koje nisu u mogućnosti da pozovu na samo venčanje. Dogovara se nešto za jelo i/ili piće (bilo obezbeđeno ili traženo od gostiju). Često gosti donose poklone za Polterabend.

Događaj

Pravi vrhunac običaja je bacanje na zemlju porcelana koji su doneli gosti. Međutim, kameni pribor, saksije ili keramika kao što su pločice, lavaboi i toaletne šolje su takođe predmeti koji se bacaju. Na svečanosti se donose metalni predmeti kao što su limenke i poklopci flaša. Staklo se ne lomi jer za neke staklo simbolizuje sreću. Ogledala ne bi trebalo da se razbijaju zbog starog sujeverja da će razbijanje ogledala doneti sedam godina nesreće, pored dobrih stvari – ili njihovog nedostatka – u prošlosti razbijača. Par se nakon toga mora pobrinuti za čišćenje gomile krhotina. Ovo bi trebalo da učini par svesnim da će u životu zajedno morati da prođu kroz teške situacije u životu. Relativno novo je takozvano Polter-venčanje. U ovom slučaju, venčanje se kombinuje sa Polterabendom, a razbijanje je povezano sa svadbenim prijemom.

Poreklo

Poreklo Polterabenda nije tačno poznato. Neki veruju da su poreklo germanska plemena koja su bacala krhotine da oteraju zle duhove. Drugi veruju da je odgovoran paganski ritual razbijanja glinenih žrtvenih oltara nakon prinošenja žrtve bogovima. Moguće je da Polterabend ima psihološki motiv: prosci koji su možda želeli mladu za sebe, imaju priliku da „ispuste paru“ na društveno primeren način, kako bi se mir u selu održao.

Regioni

Polterabend se najčešće praznuje u petak uveče pre crkvene ceremonije, čak u nekim krajevima u četvrtak ili subotu uveče ranije. Ako se Polterabend dogodi uoči venčanja, paru je dozvoljeno da napusti slavlje ranije (tj. oko ponoći), kako bi sledećeg jutra bili sveži i bez mamurluka – Polterabend se tradicionalno slavi sa više gušta i veselja nego sama svadbena svečanost To je slučaj samo u nekim delovima Nemačke. U Austriji i Švajcarskoj, mlada i mladoženja dobijaju odvojene momačke i devojačke večeri, a ne Polterabend.. Neki regioni dodatno slave takozvani običaj "Paube": Paube se takođe može slaviti danima ili nedeljama pre venčanja. S jedne strane, to je zamišljeno kao neka vrsta vereničke zabave; s druge strane, često je u kombinaciji sa dolaskom para u novi zajednički stan i izražava radost njihovog budućeg zajedničkog života. Paube je manje bučan od Polterabenda. Obično otac mlade priprema roštilj u Paubeu. U nekim oblastima Hesena priprema se tradicionalni zeleni sos od sedam biljaka; ovde zelena boja i broj sedam predstavljaju amajlije za sreću para.

Polterabend se obično slavi u Nemačkoj iu zapadnim delovima Poljske – posebno u Velikoj Poljskoj, Šleskoj, Kašubiji, Kujaviju i Kočeviju, gde su nekada postojali značajni nemački kulturni uticaji. Polterabend je takođe vekovima bio deo priprema za venčanje u Švedskoj, Finskoj i u nekim ruralnim oblastima u Brazilu među potomcima imigranata. Na danskom, reč "polterabend" je počela da označava momačko ili devojačko veče.

Literatura

• Martin P. Richter: Gelungene Überraschungen für Polterabend und , Freiburg, Urania, 2005. ISBN 3-332-01612-1