Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe
Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe jedno je od prava osiguranika iz socijalne zaštite Republike Srbije, koje omogućava jednom od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.[1] Ovo pravo primenjuje se u R. Srbiji od 1. jula 2018. godine.[2]
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom[uredi | uredi izvor]
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom su ona koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca sa teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura.
Razvojni domeni koji se procenjuju su:
- socioemocionalni razvoj (emotivne funkcije i aktivnosti),
- kognitivni razvoj, funkcije i aktivnosti komunikacije,
- fizički razvoj – funkcije aktivnosti pokreta,
- adaptivne veštine - funkcije aktivnosti svakodnevnog života,
- funkcije čula (čulo vida, sluha i osećaj bola).
Ostvarivanje prava[uredi | uredi izvor]
Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena radi posebne nege deteta, mogu da ostvare:
- Roditelj deteta mlađeg od pet godina
- Usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina.
- Način ostvarivanja prava
Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležne komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja nakon pregleda i uvida u dokumentaciju (veštačenja) daje ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta
Veštačenje zdravstvenog stanja deteta[uredi | uredi izvor]
- Prvostepena komisija
Veštačenje zdravstvenog stanja deteta obavlja Prvostepena komisija. Ovu komisiju čine četiri člana:
- lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Prvostepene komisije,
- lekar specijalista pedijatar iz razvojnog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštitu dece, * zdravstveni saradnik,
- predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite koji je ujedno i sekretar Prvostepene komisije.
Nakon neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza, Prvostepena komisija donosi odgovarajuće mišljenje. Izuzetno, Prvostepena komisija može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta, odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.
Doneto mišljenje Prvostepena komisija dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, a koja mišljenje Prvostepene komisije dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu, odnosno samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.
- Drugostepena komisija
Sve žalbe podnete na rešenje Prvostepene komisije rešava Drugostepena komisija. Ova komisija ima četiri člana:
- lekara veštaka specijalistu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Drugostepene komisije,
- lekara specijalistu pedijatara,
- zdravstvenog saradnika,
- predstavnika ministarstava nadležnog za socijalna pitanja, koji je ujedno i sekretar Drugostepene komisije.
Naknada[uredi | uredi izvor]
Za sve vreme odsustvovanja sa rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ , br.113/17 i 50/18)
- Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta („Sl.glasnik RS“, br.56/2018).