Razgovor s korisnikom:Miloš/Arhiva11

Fašistička propaganda

Neznam zašto si za ovu izmenu na nacionalizmu stavio da je fašistička propaganda. Ako ti nije problem zamolio bih te da mi objasniš, možda ne treba da stoji taj tekst tu ali kakve veze ima sa fašizmom to mi nije baš najjasnije --Jovanvb 14:24, 19 oktobar 2005 (CEST)

Propaganda je u smislu postavljanja linkova na jednu ljotićevsku (fašističku) organizaciju iz člnanka u kome ta priča nema mesta, kao i na način na koji se to ne radi. Dakle, ne zato što je neko objašnjavao neku rasističku teoriju, nego zato što je na eksplicitan način propagirao fašističku organizaciju u članku. Sa druge strane, o njihovom pokretu se može pisati po enciklopedijskim principima. --Miloš Rančić (razgovor) 18:24, 19 oktobar 2005 (CEST)

Na sličnu organizaciju ("U meso!", "Konačni obračun", i sl.) je pre pola godine povezao i Golija na "mom" članku o liberalizmu, a da pritom niko ni prstom nije mrdnuo. Članak i dalje stoji unakažen sa dva paragrafa koji se sastoje od gomile ličnih frustracija i izjave jedne sovjetske istoričarke i deputata rosgosdume iz ko zna kog bogomzaboravljenog kraja. Izgleda da je protiv liberala sve dozvoljeno. --Dzordzm 18:59, 19 oktobar 2005 (CEST)

Džordže, evo vidim da je to sad Pokrajac sklonio. Da, dobro je što je to sklonio, jer je u pitanju emotivna kritika i kao takvoj nije joj mesto u enciklopediji. Nego, vidim da si (valjda) ti stavio (verovatno kao prevod) pred kraj reči velikog teoretičara liberalizma, Ronalda Regana ;) Mislim... --Miloš Rančić (razgovor) 20:01, 19 oktobar 2005 (CEST)

Inače, nisam do sada pročitao taj deo, a stvarno me je mrzelo da čitam ceo članak. Mogao je to i Goran da sredi jer je i on liberal... --Miloš Rančić (razgovor) 20:01, 19 oktobar 2005 (CEST)

Pokrajac nije sklonio, nego je vratio, nakon što je neki anonimni korisnik (nisam ja!) sklonio. Ja neću u to da se petljam, ako ljudi ovde misle da to treba da stoji, pa neka, super. Reganov komentar je iznet vrednosno neutralno, i kao ilustracija konfuzije koja vlada oko toga šta se zapravo smatra liberalizmom: pošto u SAD termin "liberali" za sebe prisvaja levica (demokrati), Regan je pokušao da ga na trenutak uzme za sebe. To je sve. --Dzordzm 20:16, 19 oktobar 2005 (CEST)

Dzordzm, nemoj tako olako i po balkanski da izmisljas i kleveces jer koliko mi je poznato link koji sam preneo nije imao taj sadrzaj. Ti si ga pronasao na stranici koja je je bila povezana sa tog linka, dakle sto NIJE ISTO, slozices se. Isto tako nije tacno da se radi o SOVJETSKOJ istoricarki vec je rec o Nataliji Aleksejevni Narocnicki – clanici RUSKE drzavne dume. Cudi me ipak sto nisi izjavio da se radi o okoreloj boljsevickoj istoricarki, jer tako bi tvoji vapaji ispali jos ubedljiviji.

Dakle, ISPECI PA TEK ONDA RECI. Pozdrav. Golija

Hehe, ako se ono gore na mene odnosi... jeste, jesam liberal, liberal-desničar (liberal-nacionalista ako baš hoćete) (da, postoji i to ;) -- Obradović Goran (razgovor) 02:29, 20 oktobar 2005 (CEST)

---

Miloše naznam da li govorimo o istoj izmeni. Mislim na srpski internet parlament. Link koji je vodio na SIP [1], e sad neznam odakle ti to da je on ljotićevski forum, koliko ja znam to je nacionalistički forum (rodoljubivi) i većina članova foruma ne podržava ljotića i njegove ideje, mada postoji nekoliko onih koji to podržavaju, ali su u velikoj manjini. --Jovanvb 14:11, 20 oktobar 2005 (CEST)

Oko velikog V

Znam da ga nema,ali sam počeo da tipkam u svom standardnom pravopisu u kom se imena država,pridevi izvedeni iz istih,kao i imena nekih naroda uvek pišu velikim slovima,a neka imena ljudi i naroda uvek malim,tako da je u tekstu verovatno bilo i "malih" turaka. --Crni Bombarder!!! (†) 23:49, 26 oktobar 2005 (CEST)

Pa zato se i piše "Neovizantija" a ne "neovizantija" :) Pravopis srpskog ne poznaje veliko slovo unutar reči (osim ako nije u pitanju skraćenica sastavljena od svih velikih slova). --Miloš Rančić (razgovor) 16:09, 27 oktobar 2005 (CEST)

---

napravi arhivu razgovora, pola sata sam ucitavao ovo !!!!

Pitanja

Kako pregledaš "današnje" članke... jednostavno trenutni događaji pa ... prethodnih 50? Sastanak na kome sam bio (23.10) mi se jako dopao, ljudi su baš fini i prijateljski a moram priznati i obrazovani i pametni. Jedino... ja, moram da budem, dosta organizovan, radim više poslova odjednom. Ni kad se družim ne mogu da se iskuliram. :-) A opet želeo bih da dam doprinos osnivanju ... osnivačkoj skupštini... Nekako nisam stigao da kažem, ja sam organizator Telfor 2005 koji se održava (3 dana) u Sava Centru. Tu dolazi, standardno, 2000 elektroinženjera. Možda na jednom mestu samo istaknemo adresu sajta. Hoću da kažem da sam za diskretni marketing. A možda se sa tim ne slažeš. U svakom slučaju, kao najopertivnijem čoveku, a tu su i godine i iskustvo, sa onog sastanka, voleo bih da čujem tvoje mišljenje. :-)--Goldfinger (razgovor) 22:38, 1 novembar 2005 (CET)

Kec iz srpskog..

Vala baš si strog :) .. pa nisam ja napravio tu grešku. Čekaj, znači, sve što treba da uradim je da nađem neki članak po kome si ti petljao a da je i pre i posle tvoje petljavine imao neku graščicu... hehe ovo ti nije trebalo :] -- Obradović Goran (razgovor) 10:51, 2 novembar 2005 (CET)

Da, pošto imaš slabu vezu, javi ako oćeš da ti ja arhiviram stranu za razgovor.. stvarno je predugačka. -- Obradović Goran (razgovor) 10:52, 2 novembar 2005 (CET)

Ne, nije to pitanje. Ako postoji neka sitna greška, to je jedna stvar. Druga je stvar naslov. Umesto da odmah promeniš ime naslova koji bode oči, ti si se petljao po članku :) --Miloš Rančić (razgovor) 13:30, 2 novembar 2005 (CET)

Što se tiče arhiviranja, moram ja to da uradim... Moram da razvrstam razgovore. Verovatno ću to uraditi danas, pošto sam na poslu i imam pristojnu vezu. --Miloš Rančić (razgovor) 13:30, 2 novembar 2005 (CET)

Slađa

Ne, živim u Kragujevcu, nisam daleko ali sam u gužvi oko faksa tako da u skorije vreme sigurno neću dolaziti u BG. Ali volela bih da mi objasniš šta se radi na tim sastancima, pa kad budem mogla da dođem javiću se tebi ili već nekome.--sladja811 13:04, 2 novembar 2005 (CET)

Pitanje

Pozdrav; evo me nakon nekog vremena. Naime, postavio sam pitanje na hr wiki (link je na http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravopisna_pitanja/Arhiv_2#Srbi_vrlo_aktivni). Naravno, ovdje očekujem odgovor drugoga profila: jesi li imao u rukama te tekstove i kako je uopće moguće sročiti tako golemu sintaksu kao Simić (preko 3.000. str. u svim knjigama) ? Kako izgledaju te knjižurine i što je u njima ? Komentari, izvorni tekst, citati iz književnih djela i dr. ? Mir Harven 01:57, 17 новембар 2005 (CET)

Evo ovde da odgovorim... --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Simiceve knjige sam video u knjizari. Tacnije, pisao je to sa Jelenom Jovanovic, inace mojom koleginicom sa generacije i prijateljicom. Najfascinantnije, preko toga sto su to stvarno ogromne knjige, jeste da je svaka knjiga u trenutku kada je EUR/DIN odnos 60:1 ta knjiga kostala 15.000 dinara (sto znaci, 250 EUR), a sto je enormna cena za jednu knjigu (danas je, ako se cena nije menjala, to negde oko 200 EUR, sto je i dalje enormna cena za jednu knjigu). Uzmimo, Pravopis, koji je skupa knjiga, kosta 1500 dinara. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Nazalost, moje iskustvo sa Simicevim knjigama jeste da su one vrlo inspirativne, ali nista vise od toga. (Svakako, mozda gresim za ovu knjigu, ali nisam samo jednu njegovu knjigu procitao.) Uzmimo, dok sam radio rastavljac reci na slogove (da se preurediti i za hrvatsku normu ako je neko zainteresovan, u ovom trenutku ne podrzava 100% ijekavicu; [2]), Simiceva Fonologija mi je bila od manje koristi nego ne samo Stevanoviceva velika gramatika, vec i od srednjoskolskog udzbenika (Stanojcic/Popovic; taj je deo Stanojcicev) u kom je na stranu i po opisano kako se dele reci na slogove (naravno, ima u mom programu i dosta dodatnih pravila koja eksplicitno nisu postojala nigde). Ali sam, zato, npr. u literaturi nasao Djordja Kostica, koji se nigde drugde ne pominje, a nesumnjivo je najznacajniji foneticar sa ovih prostora u drugoj polovini 20. veka. Slicno je i sa njegovom stilistikom: sjajne ideje sa uzasno losom razradom. E, sad, da to pise neki mladic, sve bi se dalo i shvatiti, ali Simic je od pre neku godinu vec u penziji. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Klajn je izdao Tvorbu reci u sklopu rada Odbora za standardizaciju. Dobra je knjiga i mislim da je u pitanju definitivno najopsirnija tvorba reci do sada izdata. Takodje, treba imati na umu da je i Miroslav Nikolic izdao Obratni recnik, do sada prvi valjan morfoloski recnik. Piper i, cini mi se, Klajn vec duze vreme nisu izdali vec pripremljenu sintaksu (ne znam koji deo konkretan obradjuje), ali ce nesumnjivo biti kvalitetna. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Takodje, treba imati na umu da sumnjam da bilo sta od toga izlazi iz okvira strukturalne lingvistike. Uzmimo, Gramatika engleskog jezika Radmile Djordjevic je kudikamo lingvisticki savremenija od svega prethodnog. (Da ne gresim dusu, Piperovu Sintaksu nisam imao prilike da vidim.) --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Imaj, takodje, na umu da u Srbiji postoji jak zajednicki rad dosta lingvista (uglavnom okupljenih oko Odbora za standardizaciju). Cini mi se da tako nesto ne postoji u Hrvatskoj. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Hvala na iscrpnom odgovoru. No, nikako ne mogu pojmiti opseg (modernost i sustavnost pristupa druga je tema) tih knjiga. Piperova je skoro 1200 str. (http://www.knjizara.co.yu/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga%3Fk_id%3D110184@), a tema je "prosta rečenica". Pa što se tu ima toliko pisati, nije valjda uzeo cijelu književnost i novine, pa nabacao na hrpu kao ilustraciju za nešto 2000 primjera ? Bilo kako bilo-hvala. Mir Harven 21:59, 18 novembar 2005 (CET)

Preneo sam razgovor ovde, posto mi je sad to klimav teren ;) pa ne bi trebalo da ostanem nedorecen. --Miloš Rančić (razgovor) 00:55, 19 novembar 2005 (CET)

Dakle, problem nije sa Piperovom Sintaksom nego sa Simicevom. Kako je nisam citao, prosudjujem samo na osnovu njegovih prethodnih knjiga (Fonologija i Stilistika), koje su, preko toga sto su inspirativne, ispod kvaliteta jednog univerzitetskog profesora. (Pri svemu tome, meni su neki Simicevi stavovi povodom pravopisa blizi nego Maticini.) --Miloš Rančić (razgovor) 00:55, 19 novembar 2005 (CET)

Piperova Sintaksa je u sklopu izdanja Odbora za standardizaciju i uveren sam da je vrlo kvalitetna. Nisam znao da je izasla (ne muvam se vise oko fakulteta cesto), pa cu verovatno ovim povodom otici da je kupim. Pa cu ti onda detaljnije o njoj. Mislim da je ova Sintaksa cak i savremena (za razliku od vecine drugih dela danasnje srpske lingvistike). --Miloš Rančić (razgovor) 00:55, 19 novembar 2005 (CET)

Usput, probaj naci Simicevu Fonologiju i Kosticevu Operativnu gramatiku srpskohrvatskog jezika u nekoj biblioteci. Prvo ce ti reci sta je problem sa Simicevim knjigama, a drugo ce ti pokazati kako izgleda najsavremenije delo iz srbistike (mada mislim i iz kroatistike). A izdato je osamdesetih godina (a dovrseno s kraja sezdesetih). --Miloš Rančić (razgovor) 00:55, 19 novembar 2005 (CET)

E, puno ti hvala. Pozdrav Mir Harven 12:32, 19 novembar 2005 (CET)

U vezi varijanti

Pišem ti ovde, jer mi se nekako čini da ćeš pre videti. Iz komentara na Bugzilla-i :

#8 from Ævar Arnfjörð Bjarmason  2005-11-16 20:48 UTC [reply]
(In reply to comment #1)
> Created an attachment (id=1074) [edit] [edit]
> add variantname tabs

* There's already a LanguageSr.php, please submit a unified diff against that
* Please use default LanguageConverter begin/end/codesep/varsep/flagsep markup,
srwiki using specialized markup could cause great pain in any future upgrades to
the wikisyntax.

Dakle, moraćeš da se odrekneš (( i )) sintakse (ionako je krajnje vreme da staviš Dunav na mašinu) ;). --Brane Jovanović 07:22, 17 novembar 2005 (CET)

Čestitam!!!

Postao si ponosni vlasnik keca iz srpskog :) -- Obradović Goran (razgovor) 21:21, 18 novembar 2005 (CET)

• Pridružujem se čestitkama :-) Goran Anđelković (〠ꒌ) 21:26, 18 novembar 2005 (CET)

Izgleda da se nismo razumeli... Ne znam ko je Balša, ni o čemu pričaš :( Ovde možeš da vidiš obrazloženje za dodelu prestižne nagrade, naime napisao si tri članova.

I za ime sveta, arhiviraj stranu za razgovor.... ili ću ja to da učinim mesto tebe :) -- Obradović Goran (razgovor) 11:01, 19 novembar 2005 (CET)

Pa ne znam da li si ti napisao, ili si kopirao, tek - post je tvoj. Malo mi je čudno doduše što se žališ ako se uzme u obzir da si baš TI meni dao keca zato što sam ispravljao gramatičke greške na jednom članku (koji ja nisam ni pisao), a nisam preimenovao pomenuti članak pod ispravan naslov.. znači tehnički, ja nisam ni napravio ikakvu gramatičku grešku, a dobio sam keca :) Ti si napravio tu spomenicu, ti si i uobličio koncept po kome se dodeljuje, a ja sam taj koncept samo pratio. No ako te taj kec toliko peče, a ti ga ukloni, i onako je ideja spomenica da budu zabavne, a ne da vređaju nečiji ponos. -- Obradović Goran (razgovor) 19:58, 19 novembar 2005 (CET)

Samo nešto malo "baj d vej"

Zlatiborian speech (not even dialect!) is in the center of linguistic area which is basis for standard Serbian language. Only old people there are Iyekavians. The most of them are Ekavians (while Djordje said different!). In this moment, their pronounce is the only standard pronounce (they have full system of accents, unlike people from Belgrade, for example). -- Nije tačno. Prvo, "most ov dem ar Ekavians". Ljudi svih starosnih doba na Zlatiboru s vremena na vrijeme ili konstantno govore ijekavski. Stariji ljudi, naravno, govore ijekavski više nego mlađi, a mlađi govore ijekavski ređe, ali opet svjesno govore. Za starije ljude ijekavski je jedini pravilan, pa ga govore po navici, dok mlađi poznaju i ekavski i ijekavski, pa onda ijekavski svjesno govore u neformalnim situacijama. Mnogi to ovako shvataju: ekavski = književni, ijekavski = narodni, pa kad su ljudi opušteni i prisni, govore ijekavski, a kad se nalaze u nekoj formalnoj prilici i trude se da njihov govor bude što pravilniji, govore ekavski. I drugo, "dej hev ful sistem ov aksents, anlajk pipl from Belgrejd, for igzampl". To djelimično nije tačno, onaj dio sa beogradom. U Beogradu se govori vojvođansko-šumadijski dijalekat, koji takođe kao i istočnohercegovački koji se govori na Zlatiboru ima novoštokavsku akcentuaciju i čitav četvoroakcenatski sistem. :) --Đorđe D. Božović 17:47, 20 novembar 2005 (CET)