Računari za slepe i slabovide
Računari za slepe i slabovide su složeni uređaji koji služe za izvršavanje matematičkih ili kontrolnih operacija koje se mogu izraziti u numeričkom ili logičkom obliku, a namenjene su licima oštećenog vida. Oni u skladu sa savremenom računarskom tehnologijom i uz pomoć posebno konstruisanih i adaptiranih kompjuterskih dodataka i softvera, omogućavaju slepim i slabovidim osobama da brže i lakše pristupe informacijama i time ostvare bržu i lakšu komunikaciju, ili radni proces.
Primena ovih računara (kompjutera) podrazumeva da lice oštećenog vida, mora prvo, da prođe kroz stručno vođenu nastavu da bi se pripremio da na najefikasniji način iskoristi savremena tehnička sredstva koja slepim i slabovidim osobama, sve više i u savremenijem obliku, stoje na raspolaganju.[1]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Slepe i slabovide osobe, preko računara komuniciraju preko standardnog ulaza i standardnog izlaza tako što se obraćaju računaru unošenjem podataka na tastaturi, a računar im odgovara ispisom informacije na ekranu monitora, koje za slabovide osobe na monitoru mogu biti praćene uvećanjem ispisanih slova, a za slepe u obliku Brajevom reda ili zvučnog izlaza.[2]
Kako glavnu prepreku slepim i slabovidim licima pri radu na računaru predstavlja činjenica da ne mogu de koristi ispis na monitoru, osmišljena su dva načina prilagođavanja ispisa na monitoru uz pomoć standardnog izlaza za slepe osobe — Brajev red i zvučni izlaz:
- Brajev red
Brajev red omogućava slepoj i slabovidoj osobi da uz pomoć Brajevog pisma čita po redu napravljenom od Brajevih ćelija. Ekran monitora u tekstualnom režimu rada ima 25 redova sa po 80 karaktera. U zavisnosti od broja ćelija korisnik može iščitati deo ili ceo red prikazan na monitoru.
- Zvučni izlaz
Zvučni izlaz slepoj i slabovidoj osobi, na jeziku korisnika, emituje govorne informacije o sadržaju monitora. Kako ispisuju poruke na ekranu monitor, istom dinamikom generiše i zvučne poruke. Takođe korisnik na zahtev može dobiti informaciju o sadržaju ekrana.[2]
Tastatura[uredi | uredi izvor]
Poznato je da se slepe i slabovide osobe koriste Brajevom tastaturom, kao posebni uređaji koji im omogućavaju da se Brajevom kombinacijom tastera unose karakter u računar. Ova tastatura koja se sastoji od osam tipki i razmaka, omogućila je unos kompjuterskim Brajevim oznakama.
Vremenom je poboljšana mehanika i elektronika standardnih tastatura za slepe i slabovide osobe, pa se danas uz softverski drajver standardna tastatura, izdvaja po želji na 7 ili 9 tastera, i time pretvara u Brajevu.
Zahvaljujući fleksibilnosti softverskog drajvera slepa i/ili slabovida osoba može izabrati i izdvojiti tastere koji joj ergonomski najviše odgovaraju.
Posebnu pogodnost pružaju drajveri npr. BLAS paket za srpsku sintezu koji osim mogućnosti izbora između standardne i Brajeve tastature, pružaju mogućnost rekonfiguracije da podržavaju nacionalni raspored tastera.[3]
Skener[uredi | uredi izvor]
Pojava na tržištu, pored klasičnih skenera (uređaja koji omogućavaju da se već odštampan tekst, fotografije, crteži, dokumenti, knjige prebace u radnu memoriju ili na disk računara), namenjenih videćim osobe, i OCR (optical character recognition) programa za skenere, omogućila je računaru da se uz pomoć skenera transformiše u mašinu za čitanje štampanog teksta. Tako ovi skeneri uz pomoć zvučnog izlaza omogućavaju slepoj osobi da čuje i tako prepozna tekst na željenom jeziku, a slabovidoj da na monitoru dobije uvećane karaktere.[3]
Od OCR programa u Srbiji je aktuelan FineReader 8.0.koji ima mogućnost da tekst na slici ili potpis konvertuje u tekst koji može da se koriguje u bilo kom tekst editoru.[3]
Zvučni izlaz[uredi | uredi izvor]
Sinteza govora koja je u svetu počele da se izučava nezavisno od problematike vizuelno hendikepiranih, uspela je da ustanovi osnove fonetskog opisa većih svetskih jezika. Najdalje se stiglo sa sintezom engleskog jezika. U Srbiji je sinteze govora srpskog jezika realizovana u više verzija u okviru programskog paketa BLAS.[3]
U osnovi programskog paketa je zvučna sinteza određenog jezika koja uz pomoć za to razvijene zvučne kartice i programskog drajvera omogućava da bilo koja aplikacija za računar, u tekstualnom režimu bude praćena govorom na zadatom jeziku.
U svakom trenutku, zahvaljujući BLAS paketu, korisnik može da zahteva od računara govorne informacije o sadržaju podataka na monitoru uz pomoć dva markera:
- Prvi je standardni PC marker-kursor koji stoji na mestu gde se podaci unose.
- Drugi je zvučno oko koje omogućava korisniku da se kreće po monitoru i čita sadržaj nezavisno od položaja kursora.
Kome je namenjen BLAS
Ovaj paket je namenjen i slabovidim korisnicima jer osim zvučnog izlaza paket može da kontroliše i veličinu i boju ispisa na monitoru. Tastatura se može programirati da radi u jednom od tri moguća režima: standardna, koja omogućuje ispisivanje specifičnih karaktera našeg jezika i Brajeva izdvajanjem sedam tastera sa standardne tastature omogućava unos podataka Brajevim pismom.[3]
Poslednjih godina u Novom Sadu je, na Katedri za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka, pod rukovodstvom profesora Vlada Delića, obavljena sinteza govora na osnovu teksta odnosno povezivanjem unapred snimljenih govornih segmenata (sistemi za konverziju teksta u govor (eng. Text-to-speech – TTS), uz pomoć koga slepe osobe mogu da koriste i aktuelan „anReader sintetizator govora”.[3]
Monitor[uredi | uredi izvor]
Monitor je deo standardne računarske opreme preko koga se računar obraća korisniku. Kako slepe osobe ne mogu da čitaju ove informacije, on služi da videća osoba, koja pomaže slepom prati i koriguje njegov rad.
Kada su u pitanju slabovide osobe potrebno je obratiti naročitu pažnju na kvalitet monitora, da ne bi neophodna blizina čitanja dovela do daljeg pogoršanja vida slabovide osobe.
Brajev red[uredi | uredi izvor]
Brajev red je periferni dodatak računaru za slepe i slabovovide osobe koji omogućava korisniku da, zavisno od toga sa koliko Brajevih ćelija raspolaže, kontroliše i na Brajevom pismu čita toliko slova ili grafičkih znakova odjednom.
Kako Brajev red ima efekat adekvatan čitanju sa monitora, on služi slepoj i slabovovidoj osobi i kao kontrola zvučnog izlaza. Njegovom primenom korisnik računara ima dobar osećaj posedovanja orijentacije pri radu, i kontrolu kursora sa samog Brajevog displeja.
Štampač[uredi | uredi izvor]
Štampač za hendikepirane osobe u vizuelnom smislu ima veliki značaj jer predstavlja vezu između slepog ili slabovidog korisnika sa videćim. Štampač ne samo da omogućava štampanje datoteke računara, već i njihov prikaz u obliku koji je dostupan korisnicima koji nemaju računar.
Preko štampača se dobija isti radni rezultat kao i preko monitora, sa razlikom u načinu na koji se kontroliše rad računara.
Takođe štampač slepom i slabovodom korisniku omogućava da ravnopravno komunicira, sa ostalim osobama, jer mu obezbeđuje štampanu prepisku u željenom obliku i željenom pismu, što je od značaja za privatnu prepisku ili radni proces.
Za razliku od klasičnih štampača postoje i emboseri ili štampači koji su isključivo namenjeni štampanju materijala na Brajevom pismu. Oni u zavisnosti od kvaliteta, mogu koristiti slepom i slabovodom korisniku kako u kućnoj upotrebi tako i za izdavanje publikacija.
Za štampanje na Brajevom pismu uz pomoć štampača, koristi se WinBreill editor, vrlo jednostavan za korišćenje; koji prevodi, formatizuje i automatski prilagođava tekst emboseru.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Otvoren računarski centar za slepe”. RTS Beograd, 15.10.2015. Pristupljeno 30. 4. 2019.
- ^ a b Gordana Lazarević, Tatjana Brzulović Stanisavljević Jelena Đurđulov, Put svetlosti — Brajevo pismo i obrazovanje slepih u Srbiji, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” Beograd, 2009.
- ^ a b v g d đ e Računari za slepe i slabovide U: Gordana Lazarević, Tatjana Brzulović Stanisavljević Jelena Đurđulov, Put svetlosti — Brajevo pismo i obrazovanje slepih u Srbiji, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” Beograd, 2009. str. 25—39
