Савремени Нови Сад (časopis)
 Naslovna Strana Novog Sada od 7. aprila 1933. | |
| Tip | nedeljne novine |
|---|---|
| Urednik | Velisava - Veca Spasić |
| Glavni urednik | Dušan Čamprag |
| Osnivanje | 1. juna 1924. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 12. aprila 1941. |
| Sedište | Novi Sad |
Savremeni Novi Sad je nedeljni list koji je izlazio u Novom Sadu od 1. juna 1924. godine pod uredništvom Velisava - Vece Spasića, dok je kao glavni i odgovorni urednik potpisan Dušan Čamprag, u čijoj štampariji se list i štampao od 1924. godine. Uredništvo je u zaglavlju lista istaklo da je to – „potpuno nezavisni nedeljni list“. Od 2. maja 1925. godine, nedeljnik je promenio ime u „Novi Sad“, i izlazio je subotom na smanjenom formatu od 8 stranica. Poslednji broj nedeljnika izašao je 12. aprila 1941. godine, samo 6 dana po izbijanju Aprilskog rata u Kraljevini Jugoslaviji[1][2]
Ovaj tabloid, koji odlikuje dosta lokalnih vesti, komentara, crtica, kozerija, uredničkih uvodnika, odličnih karikatura, mali broj fotografija i skromne grafičke mogućnosti, imao je određenu ulogu između dva svetska rata u žurnalistici na srpskom jeziku, kao hroničar raznih skandaloznih događaja i procesa koji su izlazili iz okvira standardne političke i privredne istorije Novog Sada.[3]
Osnivanje lista[uredi | uredi izvor]
Izlaženje lista je pokrenula grupa novinara na čijem čelu je bio poznati međuratni novosadski žurnalista Velisav Spasić. Uredništvo lista, je isticao da list osniva na temnjima koji počivaju „na principu vanpartajčnosti“ i da se ne uzda u koterije već u svoje čitaoce koji ga mogu sačuvati od propasti.[3]
„Savremeni Novi Sad“ bio je prvi tabloidni medij koji je na nedeljnom nivou izlazio u međuratnom periodu (između Prvog i Drugog svetska rata) u novosadskoj sredini. On je imao sve karakteristike bilo kog štampanog medija tog tipa. Izbor tema, karikature, format i novinarski diskurs ukazuje na to da je list bio pionirski poduhvat tabloidnog novinarstva na lokalnom nivou u istoriji žurnalistike Novog Sada.[3]
Uređivačka politika[uredi | uredi izvor]
- Principi uređivačke politike na dan osnivanja lista
U uvodniku prvog broja, uredništvo je iznelo principe na kojima će počivati list i raditi redakcija:
| „ | „Mi nećemo praviti razlike među građanima, koje bi bazirale na verskim nacional. ili socijalnim osnovama; za nas postoje dve vrste novosađana: radni, vredni i pošteni novosađani i — badavdžije...Satira kao što rekosmo, sačinjavaće dobar deo našeg lista, ali mi unapred naglašavamo da nam nije ni na kraj pameti da prostački vređamo pojedine ispravne ljude. Naša je težnja da se naša ironija shvati kao neka opomena onima, koji su zabrazdili. S druge strane težnja nam je da sprovedemo kult Novog Sada, našeg lepog (ali ne baš uvek) Novog Sada, koji obiluje materijalom da se o tome piše.[3] | ” |
- Tabloidne teme nedeljnika
List se bavio sledećim glavnim tabloidnim temama:
- Senzacionalizmom
- Intrigantnim temama kao što je prostitucija, pikanterije, skandali.[4] Redakcija lista se trudila da u strukturi novina uvek plasira neku intrigantnu temu koja će privući čitaoce koji preferiraju navedenu oblast, pa je tako pisano i o „Novosadskoj berzi ljubavi“, „ na kojoj je muški pol, bio izložen, bolu i strahotama, iz svih društvenih klasa, a da niko ne haje za posledice, za sutrašnji dan”.[5]
- Pežorativnim pisanjem o pojedincima, koji se optužuju bez jasnih dokaza za korupciju.
- Nesposobnostima i nepotizmu.
- Kokainskim aferama i narkomaniji. Bili su to prvi tekstovi o narkomaniji ikad objavljeni u Novom Sadu.[6]
Pozorište je bila jedna od tema o kojoj se neretko polemiše u negativnom svetlu, naročito se to odnosili na stanje u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.[3]
„Savremeni Novi Sad“ je imao redovnu rubriku iz oblasti sporta i na stranicama lista mogu se naći tekstovi o fudbalskim utakmicama koje su igrali lokalni timovi: Vojvodina, Beočinski sport klub, Juda Makabi (novosadski jevrejski fudbalski klub), a bilo je i izveštaja o šahovskim turnirima.
| „ | Posebno zanimljive teme bile su karikature nekih od tada popularnih novosadskih sportista koji su svojim sugrađanima bili lako prepoznatljivi a te su ih karikature nesumnjivo zabavljale.[3] | ” |
Posebno zanimljiva tema bili su redovni izveštaji sa popularnog kupališta „Štrand“:
| „ | Najviše se na ovo vreme ljuti lepi spol, kome je oduzeta prilika da kroz nedelju dana drsko pokazuje nožice na štrandu, što ovde u varoši nije uvek moguće. Uprava štranda serbez seiri: pare smo ubrali i za kabine i za kupanje, pa sad može biti i lepo i loše vreme.[7] | ” |
- Apolitičnost pod pritiskom dnevnevnopolitičkih događaja
Iako se redakcija, počev od uvodnikau prvom broju, više puta deklarisala kao izrazito apolitična i vanpartijska, pred izbore krajem 1924. godine nije odolela da se upusti u predizbornu borbu i da se bavi politikom, što redakcija otvoreno ističe na naslovnici od 4.oktobar 1924. godine.[8]). List je generalno kritikovao parlamentarni sistem Kraljevine SHS kao neefikasan, preskup i nefunkcionalan. Napada se i nemarnost službenika, javašluk u upravi, porezi, i sveprisutna korupcija koja vlada u državi.
| „ | „List je pozivao Srbe da se organizuju u jednu jaku jedinstvenu nacionalističku organizaciju i da napuste „partizanstvo kao veliko zlo”.[9] | ” |
- Reklame kao deo uređivačke politike
U listu su objavljivane i skromno dizajnirane reklame, koje su bile uglavnom u skladu sa ondašnjim saznanjima o marketingu i medijskoj promociji komercijalnih proizvoda. Neretko reklamirani su laki filmovi sa intrigantnom ljubavnom tematikom, koji se daju u bioskopu.
- Lokalni međuratni tabloid
Iako u nedeljniku nije bilo previše fotografija, na osnovu analiziranih tekstova, moguće je list determinisati;
| „ | ...kao lokalni međuratni tabloidni nedeljnik, koji se u gradskim okvirima bavio temama koje praktikuje žuta štampa. Zato se za list može reći da je svojevrsna društvena hronika skandala, neproverenih vesti, gradskih priča i nepouzdanih poluinformacija iz raznih oblasti života Novog Sada u prošlosti i u tome se ogleda njegov značaj za istoriju novinarstva. Istine radi treba istaći da je u „Savremenom Novom Sadu“ bilo i kvalitetnih, dobrih tekstova, koji su dolazili iz pera nekih od najboljih novosadskih novinara, koji su sarađivali u tom nedeljniku, i u profesionalnom smislu zadovoljili žurnalističke standarde. | ” |
Pravopis i stil objavljenih tekstova[uredi | uredi izvor]
Na osnovu analize brojnih tekstova zaključuje se da se u listu nije previše vodilo računa o:
| „ | ...pravopisu, a ni novinarski stil u početku nije previše negovan, već se stiče utisak da su tekstovi pisani na brzinu, sa večitim žurnalističkim problemom – dostizanje zadatih rokova za prelom i ulazak lista u štampu. Takođe je redakcija dala sebi za pravo da ocenjuje ko je ispravan, a ko je „zabrazdio“, što je potpuno u duhu tabloidne logike.[3] | ” |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Militar, T. (1940). Štampa u Vojvodini – pregled istorijske građe. Novi Sad: Matica srpska.
- ^ Popov, D. (1983). Sštampa u Vojvodini 1918-1941. Novi Sad: Matica srpska.
- ^ a b v g d đ e Vladimir Barović, „Savremeni Novi Sad“ - međuratni lokalni nedeljni tabloid, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Knjiga XLII-2 (2017)
- ^ „Pikanterije sa Štranda - Senzacionalno otkriće na Štrandu - Gumice za sigurnost“, Savremeni Novi Sad, 12. jul 1924, broj 6, pp. 6).
- ^ „Novosadska berza ljubavi“, „Savremeni Novi Sad”, 28. jun 1924, broj 4, pp. 5.
- ^ „Kokainske špilje u Novom Sadu?“ „Savremeni Novi Sad”, 11. oktobar 1924, br. 19, pp. 4
- ^ Sa štranda, „Savremeni Novi Sad”, 21. jun 1924, broj 3, pp. 9.
- ^ Naslovna strana, „Naš list će se od sada baviti i politikom“ Savremeni Novi Sad, 4.oktobar 1924, br. 18.
- ^ Popov, D. (1983). Srpska štampa u Vojvodini 1918-1941. Novi Sad: Matica srpska. (1983), str. 269
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Barović, V. (2016). Pisanje novosadskog lista „Zastava“ o atentatu na Franca Ferdinanda. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 154 (1/2016), 129-138.
- Boarov, D.-Barović, V. (2011). Velikani srpske štampe. Beograd: Službeni glasnik.
- Martinović, D. Šuković, R. (1988). Jovan Pavlović – život i djelo. Novi Sad: Matica srpska.