Свећа на ветру
| Sveća na vetru | |
|---|---|
 Korice knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Candle in the Wind |
| Autor | T. H. Vajt |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | fantastika |
| Izdavanje | |
| Datum | 1958. |
| Broj stranica | 208 |
| Serija(l) | Kralj bivši i budući |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Vitez lošeg kova |
| Naslednik | Knjiga o Merlinu |
Sveća na vetru (engl. The Candle in the Wind) je fantastični roman britanskog pisca T. H. Vajta, koji predstavlja četvrti deo tetralogije Kralj bivši i budući. Napisan 1940, prvi put je objavljen 1958. godine u sabranom izdanju i bavi se poslednjim nedeljama vladavine kralja Artura.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča počinje sa Mordredom i Agravejnom, obojicom nezadovoljnim. Mordred mrzi svog oca, kralja Artura, a Agravejn gaji prezir prema ser Lanselotu. Njihove stavove ne dele njihova braća Gavejn, Garet i Gaheris. Veza Lanselota i kraljice Ginevre traje već neko vreme i svi na dvoru znaju za nju. Niko, međutim, o tome javno ne govori, jer zakon bi zahtevao da se Lanselot ubije, a Ginevera spali na lomači.
Da bi sproveli svoju osvetu, Mordred i Agravejn odlučuju da odu kod kralja i optuže kraljicu za preljubu. Uznemiren ovim, kralj Artur pristaje da ode u lov kako bi vitezovima dao šansu da uhvate kraljicu sa Lanselotom, iako kaže da se, ako budu uhvaćeni, nada da će Lanselot uspeti da ubije sve svedoke i dodaje da ako njih dvojica ne uspeju da potkrepe svoje tvrdnje, on će se pobrinuti da ih sam zakon goni.
U isto vreme Artur priznaje Ginevri i Lanselotu strašnu tajnu: kada se Mordred rodio, mnogi ljudi su Arturu rekli da će dete biti zlo, pošto je rođeno kao rezultat incesta. Pod pritiskom, kralj je naredio da se sve bebe rođene u slično vreme kad i Mordred stave na brod, koji je potom namerno potopljen. Mordred je, međutim, uspeo da preživi, a Artur je živeo sa krivicom što je izazvao smrt ostalih beba.
Kralj odlazi u lov, a Lanselot se sprema da se ušunja u Ginevrinu sobu. Pre nego što uspe da ode, posećuje ga Garet i upozorava ga na Mordredovu i Agravejnovu zaveru. Lanselot srdačno prima Gereta, ali pretnju ne shvata ozbiljno jer ne veruje da bi Artur prihvatio takvu ideju. On odlazi u kraljičinu sobu bez oružja i oklopa, uveravajući Gareta da će se svi zajedno smejati kada se kralj vrati.
U Ginevrinoj sobi, Lanselot joj kroz smeh govori o Garetovom upozorenju. Za razliku od njega, međutim, kraljica pretnju shvata ozbiljno i pokušava da ga ubedi da ode pre nego što budu uhvaćeni. Grupa vitezova pokušava da upadne u Ginevrinu sobu. Lanselot uspeva da ubije jednog od njih, za koga se kasnije ispostavilo da je bio Agravejn, i uzima njegovo oružje i oklop da pobedi ostale. Mordred beži da kaže Arturu o kraljičinoj nevernosti. Lanselot je primoran da pobegne iz Kamelota, ali obećava da će se vratiti da spase Ginevru.
Iako Artur nije voljan da pogubi svoju suprugu, on je obavezan da poštuje svoje zakone i priprema se za njeno pogubljenje. Mordred se suočava sa prezirom i besom svoje polubraće, koji su besni na njega što je okrivio kraljicu i optužuju ga da je kukavica jer je pobegao od borbe sa Lanselotom. Artur im kasnije objašnjava da je Mordred preživeo jer Lanselot nije hteo da ubije Arturovog sina.
Kada Mordred sazna da će se Lanselot vratiti da spreči Ginevrino pogubljenje, on zahteva da Artur postavi više čuvara. Dok Gavejn odbija da učestvuje u ovome, Garet i Gaheris su stacionirani kao dodatni čuvari. Baš pre nego što je Ginevra spaljena, Lanselot dolazi na konju i spasava je. Na Gavejnov užas, otkriveno je da je u žurbi da stigne do kraljice, Lanselot ubio Gareta i Gaherisa pre nego što je uspeo da ih prepozna.
Ginevra i Lanselot beže u Francusku i traže oproštaj od pape. Dobijaju oprost i Ginevri je dozvoljeno da se vrati u Kamelot. Lanselot ostaje u Francuskoj, gde je Artur primoran da se bori sa njim za čast. Nakon što je proveo nekoliko dana izazivajući Lanselota kao izdajnika i kukavicu, Gavejn dobija udarac u glavu koji ga teško povređuje.
U Kamelotu, Mordred je ostavljen da vlada umesto Artura. On satera Ginevru u ćošak i kaže joj da namerava da svrgne Artura i uzme je za ženu, kao osvetu što je Artur spavao sa Morderovom majkom. Ginevra uspeva da pošalje poruku Arturu, a Gavejn ubrzo podleže povredi.
Artur se zatim vraća u Englesku da zaustavi Mordreda. Uoči bitke, u polusvesnom stanju, Artur se seća Merlinovih lekcija. Da bi se uverio da će njegovo nasleđe živeti, čak i ako pogine u bici, on svoje ideje objašnjava mladom dečaku, Tomu od Vorika.[a] On kaže dečaku da je njegova ideja o miru bila kao sveća na vetru, koju je on samo uz napor održavao upaljenom. Knjiga se završava tako što Artur šalje Toma na sigurno i sprema se da se suoči sa predstojećom bitkom „mirnog srca”. Artur priznaje da će možda ponovo pokušati da napravi još jedan savršen Okrugli sto, i seća se vremena koje je proveo sa Merlinom. (U Knjizi o Merlinu ovo je trenutak kada se Merlin pojavljuje i odvodi Artura na debatu o ratu i čovečanstvu.) Ili će Artur umreti u bici, ili će biti doveden u Avalon, gde njegove rane mogu biti zalečene kako bi mogao ponovo da vlada.
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Mjuzikl Kamelot je u velikoj meri zasnovan na Vitezu lošeg kova i Sveći na vetru.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Naglašeno je da je dečak Tomas Malori, autor Smrti Arturove.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Overview: The Candle in the Wind”. www.cliffsnotes.com. Pristupljeno 2. 2. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sveća na vetru na sajtu Goodreads
