Skit Mala Sveta Ana
| Skit Mala Sveta Ana | |
|---|---|
 | |
| Osnovni podaci | |
| Jurisdikcija | Vaseljenska patrijaršija |
| Osnivanje | 17/18. vek |
| Mesto | Sveta gora |
| Država |  Grčka |
Skit Mala Sveta Ana (grč. Σκήτη μικρή Αγία Άννα) jedno je od svetogorskih svetilišta u kome počeci monaškog života datiraju još od 1007. godine. Zbog najezde gusara i pljačkaša, 1320. godine monasi su napustili svoja staništa u ovom skitu, i na sadašnjoj lokaciji s kraja 17. i početkom 18. veka osnovali današnji skit. U njemu, duhovnim životom, živeo je Gerasim Mikraianitis, autor mnogih crkvenih pevanja. Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita i putnici namernici u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.[1]
Položaj[uredi | uredi izvor]
Skit Mala Sveta Ana nalazi se na oko 2,5 km. jugozapadno od skita Velika sveta Ana u podnožju Atosa u delu odakle počinje svetogorska pustinja. Od manstira Velika Lavra udaljen je oko 30 kilometara.
Ženama je zabranjeno da posećuju skit. Ovamo dolaze hodočasnici ili putnici namernici koji žude za razgovorom o duhovnom životu s podvižnicima, za koje je uživanje u ovozemaljskom životu strano. A kada konačno stignu do pustinjakove kelije, treba dugo da stoji pred vratima dok mu ih neki od monaha ne otvori, zbog njihovog gesla da se samo upornima otvaraju vrata, iako ovi pustinjaci rado primaju goste, sa posebnom radošću. A kada prime gosta, oni se prema njemu odnose tako da ih ugošćuju najlepše što mogu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi doseljenici skita bili su sveti Dionisije govornik sa svojim učenikom svetim Mitrofanom, koji su došli na ovaj prostor iz manastira Studion u Carigradu u 16. veku tražeći mirno mesto za svoj isposnički život. Oni su se prvo nastanili u pećini, poznatoj pod nazivom Lavra, u kojoj su prešli na strogi pustinjački život, uskraćen mnogih ovosvetovnih zadovoljastava. Zavukavši se u nju, Dionis je napravi sebi tesnu kolibu , u kakvim je podvizima je on tamo živeo:
To je samo Bog video i znao. Hrana mu je bila kestenje, kojim Sveta Gora izobiluje. I retko je kad okušao hleb u obližnjim kelijama, kuda su ga ponekad pozivali radi bogosluženja. Njegovo nesticanje beše takvo, da ma kuda otišao iz svoje pustinje, uvek je ostavljao vrata kelije nezatvorena, jer u keliji ne beše ničeg na šta bi se mogla polakomiti zla ruka lupeža.[2]
Docnije on je kraj svoje kelije podigao mali hram u čast Presvete Trojice, u kome je proveo tri godine, „anđelski slavosloveći Boga dan i noć, i bestrasno prohodeći put života svog, zbog čega se i udostojavao božanskih otkrivenja”. Naposletku on se zažele da vidi i sveta mesta, gde je Spasitelj bio raspet, da bi tamo saznao događaje iz života Hristovog, „i naslađivao srce svoje posmatranjem samih mesta na kojima su se ti dogaćaji zbivali radi spasenja palog roda ljudskog.”
Dionisije je svojom retorikom i duhovnošću privukao veći broj monaha koje je svestrano pomago, podržavao i ohrabrivao da prihvate život u skitu. Bio je odličan kaligraf i pisac, a neke njegove knjige se danas čuvaju u manstiru Velika Lavre i drugim manastirima i skitu svete Ane.
Tokom vekova živeli su u skitu i mnogih drugi momasi poput Gregorija, Save, Kosmasa, Danijela, Gabrijela, Avimelika, Josifa i monah Gerasimosa Mikragiananitisa, koji, ne samo da su uobličili ovaj skit, već su za sobom ostavili materijalne tragove: u rukom pisanim pričama, dokumentima i tekstovima.
Danas u skitu Mala Sveta Ana postoji 7 kelija (koje su numerisane sa vrha planinine nadole):
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Skitovi na Svetoj Gori”. www.atlantaserbs.com. Pristupljeno 1. 2. 2018.
- ^ „Sveti prepodobni Dionisije Olimpijski, čudotvorac”. Crkveni kaledndar. Pristupljeno 5. 2. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Skit "Mala Sveta Anna" (jezik: ruski)
- Skit "Mala Sveta Ana" (jezik: ruski)
