Smil (čelnik)

Smil (umro posle 1409) je bio srpski čelnik u službi Vuka Brankovića.

Biografija

Smil je bio vlastelin Vuka Brankovića o kome je sačuvano najviše podataka. Prvi pomen čelnika Smila je u povelji Vuka Brankovića kojom je 20. januara 1387. godine potvrdio trgovačke povlastice Dubrovnika. Među milosnicima u Prištini pominju se Todor Hamirović, vojvoda Prnjak i čelnik Smil. Sledećih osam godina nema vesti o čelniku. Ponovo se javlja prilikom zbivanja 19. januara 1395. godine kada je bio poslanik svoga gospodara u Dubrovniku. Tada je nosio titulu čelnika. Preneo je u Dubrovnik 197 litara finog srebra i jednu zlatnu čašu od pet litara i četiri i po unce. Dubrovčanima je sastavio neku vrstu uputstva o korišćenju prenetih dragocenosti. Smil je sa sobom vodio svog logoteta, dakle čoveka koji je sastavio dokument koji je Smil svojim pečatom overio. Logotet se zvao Stefan. Smil je imao svoj pečatni prsten kojim je overio i ovaj dokument. Čelnik se istim poslom zadesio u Dubrovniku 30. maja iste godine. Ovoga puta je doneo 493 litara finog srebra. Tada je ponovo sastavljena priznanica od strane logoteta Stefana koju je Smil overio. Dubrovčani su im dali barku da se prevezu u Kotor. Smil se pominje u izvorima još jednom, u vezi sa prenetom imovinom Brankovića. Vest se odnosi na 1409. godinu. Čelnik Smil je kovao svoj novac. On je pronađen u ostavi iz Malog Bonjinca.

Izvori

• M. Šuica, Nemirno doba srpskog srednjeg veka, vlastela srpskih oblasnih gospodara, Beograd (2000)