Snori kamera
Snori kamera (takođe SnoriKam, kamera za grudi, kamera za montiranje tela, kamera za telo) je uređaj za kameru koji se koristi u snimanju filmova i koji je pričvršćen za telo glumca,[1] okrenut je prema glumcu direktno, pa se čini da se on ne kreće, već da se stvari oko njega kreću.[2][3] Snori kamera predstavlja dinamičko gledište iz ugla glumca, pružajući gledaocu neobičan osećaj vrtoglavice.[3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Snori kamera je dobila ime po dvojici islandskih fotografa i režisera, Ejnaru Snoriju i Ejduru Snoriju, koji su radili zajedno pod imenom Snori Bros (iako nisu u srodstvu).[3]
Koncept Snori kamere postoji već decenijama. Različite ad hok verzije uređaja implementirane su u filmove još od "Kuhle Wampe" zabranjenog od nacista 1932. i Seconds, 1966. Međutim, praktičnost takvog uređaja sa gledišta bila je ograničena težinom kamere. S obzirom da je većina kamera od 35 mm jednostavno bila preteška za nošenje, nije bilo smisla razvijati takav uređaj. Međutim, sa pojavom i proizvodnjom malih, lakih kamera koje bi mogle da stanu na platformu, dodatni bonus ovih novijih, lakših kamera bila je mogućnost korišćenja ovih uređaja.
Korišćenje u kinematografiji[uredi | uredi izvor]
U Skorsezeovom filmu Mean Streets, Snori kamera prati glavnog lika dok on prolazi kroz bar i pada u nesvest. U filmu Truck Turner, poslednji trenuci lika kog igra glumac Jafet Koto se mogu videti kroz sočiva Snori kamere. U filmu Armageddon se koristi da prikaže kako astronauta udara nalet gasa. Postoji još mnogo filmova koji koriste Snori kameru, od kojih su možda najpoznatiji π i Requiem for a Dream američkog režisera Darena Aronofksog.[4][5]
Poenta Snori kamere jeste da se tim snimcima vizuelno naglašava stanje uma lika, često da pojačaju efekat opijenosti, panike, paranoje ili ponekad mirne euforije. Publika je pozvana da doživi pojačane senzacije koje lik oseća, a takođe i da izbliza pogleda i lično pogleda njihove reakcije lica. Koristi se često kada se želi prikazati dezorjentisanost lika u određenim situacijama, kao što je kada je pod uticajem droge, alkohola, traume ili povrede.
Snimak Snori kamere može biti uznemirujuć i ne prikazuje se često na ekranu zbog toga što može da dezorjentiše publiku i toga što skreće pažnju na stvaranje filma, pa gledaoce može da izvuče iz priče.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Armstong (2), Richard; Charity, Tom; Hughes, Lloyd; Winter, Jessica (2007-09-27). The Rough Guide to Film (na jeziku: engleski). Rough Guides Limited. ISBN 978-1-84353-408-2.
- ^ Powell, Anna (2007-07-04). Deleuze, Altered States and Film (na jeziku: engleski). Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-3240-4.
- ^ a b v King, Geoff (2014-09-08). American Independent Cinema (na jeziku: engleski). I.B.Tauris. ISBN 978-0-85773-733-5.
- ^ Skorin-Kapov, Jadranka (2015-11-19). Darren Aronofsky’s Films and the Fragility of Hope (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing USA. ISBN 978-1-5013-0698-3.
- ^ Cherry, Brigid (2009-02-09). Horror (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-134-04938-7.
- ^ „How Scorsese's SnorriCam Shot Can Help Sell Your Characters”. No Film School (na jeziku: engleski). 2019-08-22. Pristupljeno 2021-08-02.