Sunce se djevojkom ženi

Sunce se djevojkom ženi je srpska lirska narodna pesma i spada u grupu mitoloških religijskih pesama. Ispevana je u petnaest deseteračkih stihova.

Mitološka podloga

U pesmi je izraženo kolektivno, primitivno i naivno narodno verovanje da je zvezda Danica (narodni naziv za Veneru) nastala tako što je Sunce oženilo lepu devojku. Takvo verovanje utkano u stihove narodnog pevača pokazuje da je pesma nastala davno, kada, još uvek slabo razvijena, ljudska svest nije umela da na bolji način sebi objasni nastanak određenih nebeskih tela. U nedostatku naučnih saznanja čovek je sve što mu je delovalo daleko i nepoznato pokušavao da učini bliskim i razumljivim. Iz te potrebe nastala je i ova pesma.

Epski elementi

U pesmi su lako uočljivi elementi koji su karakteristični za epska dela, a to su subjekti (Sunce, devojka) i određeno dešavanje, radnja (devojka izaziva Sunce, sastaju se, a zatim Sunce odvodi devojku na nebo). Prisustvo epskih elemenata u pesmi takođe svedoči o njenoj starosti, jer su vremenom epski elementi polako iščezli iz lirskih pesama. Ipak, epski elementi u ovoj pesmi imaju samo simbolično, a ne i realno značenje.

Motivska struktura

motiv devojačke lepote
motiv lepote Sunca
motiv svetlosti
motiv izazivanja
motiv ljubavnog sastanka
motiv odvođenja devojke na nebo
motiv pretvaranja devojke u zvezdu Danicu

Motiv devojačke lepote

Prvi i glavni motiv je motiv devojačke lepote. U narodnim pesmama se lepota, posebno devojačka, obično vezuje za čednost i skromnost, ali ovde je u pitanju lepota koja je svesna sebe, sujetna, razmetljiva i izazivačka. Devojka je toliko uverena u nadmoć svoje lepote da i samom Suncu kaže: „Jarko Sunce, ljepša sam od tebe!“ i izaziva ga da se susretnu i utvrde ko je lepši.

Motiv lepote Sunca

Sunce je personifikovano, ono se ponaša kao ljudsko biće, kreće se, razume ljudski govor, poseduje osećanja. Kolektivna narodna svest pripisala je Suncu osobine čoveka: ono je slično lepom momku koji može da poredi svoju lepotu sa lepotom devojke.

Motiv svetlosti

U pesmi se suočavaju dve lepote: zemaljska, devojačka i nebeska, Sunčeva, a ono što ih povezuje to je sjaj, svetlost. Sunce je jarko, svetlo, a lepota devojke je toliko sjajna da smatra da je sjajnija i od „jarkog Sunca“.

Motiv izazivanja

Devojka izaziva Sunce da se susretnu i utvrde ko je lepši: devojka, zemaljska lepota, izaziva Sunce, nebesku lepotu, što je u svesti narodnog pevača značilo ogrešenje o kosmičke zakone i neumitnu kaznu.

Motiv ljubavnog sastanka

Prema dogovoru, Sunce se ujutru pojavljuje na nebu, a devojka dolazi u goru, kraj vode. Sunce posmatra devojku kroz granje i toliko je iznenađeno njenom lepotom da je „triput zaigralo“. I u ovom slučaju Sunce se ponaša kao ljudsko biće, jer njegovo ponašanje podseća na ponašanje nekog momka koji je video lepu devojku i od iznenadne sreće zaigrao, poskočio.

Motiv odvođenja devojke na nebo

Opijeno lepotom devojke Sunce „odvlači“ devojku na nebo. Glagol odvlačiti pokazuje da devojka ne želi da napusti ovozemaljski život i zameni ga životom na nebu, pa je Sunce prinuđeno da je na silu privuče sebi. U ovakvom postupku opet prepoznajemo ljudske crte u liku Sunca, jer ranije nije bio redak slučaj da devojka bude oteta, na silu odvedena i udata.

Motiv pretvaranja devojke u zvezdu Danicu

Sedmi, završni motiv, ujedno je i poenta pesme. Oteta lepa devojka postaje zvezda Danica. Devojka je na neki način kažnjena, jer je izazvala Sunce, najsjajnije nebesko telo vidljivo sa Zemlje, tvrdeći da je lepša od njega. Zemaljska lepota jedne devojke sada je postala nebeska lepota, daleka čoveku. Ona je simbol večne čovekove žudnje za onim što je nedostižno i idealno.

Vidi još

Literatura

Nada Milošević-Đorđević: Lirske narodne pesme, Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.