S talas

Vrsta elastičnog talasa, sekundarni talas, jedan je od dva glavna tipa elastičnih talasa, nazvanih tako jer se kreću kroz telo objekta, za razliku od površinskih talasa.

S-talas se kreće kao transferzalni (poprečni) talas pa je kretanje normalno na pravac prostiranja talasa: S-talasi su poput talasa na konopcu, za razliku P-talasa. Talas se kreće kroz elastičnu sredinu i glavna povratna sila smicanja dolazi od efekata smicanja. Ovi talasi se ne razilaze, oni poštuju jednačinu kontinuiteta za nesavitljiva tela:

$\nabla \cdot \mathbf {u} =0$

Zona P talasa. S talas ne prodire do kore i on je pomeren za 104 stepena od epicentra

Svoje ime, S kao sekundarni, potiče od činjenice da je to drugi direktan dolazak na seizmografu, nakon primarnog talasa ili P-talasa, zbog toga sto S-talas putuje sporije kroz stene. Za razliku od P-talasa, S-talas ne može da putuje kroz istopljeno spoljašnje jezgro Zemlje i to izaziva zatamljenu zonu za S-talas, suprotnu od onoga odakle potiču. Oni i dalje mogu da se pojavljuju u čvrstom unutrašnjem jezgru: kada P-talas udari u granicu istopljenog i čvrstog jezgra, nazvanu Lemanov diskontinuitet, S-talas će onda propagirati u čvrstoj sredini (podlozi). I kada S-talas udari granicu ponovo, on će se pretvoriti u P-talas. Ovo svojstvo omogućava seizmolozima da odrede prirodu unutrašnjeg jezgra.

Kao kod poprečnih talasa, osobine S-talasa su polarizacija i indeks prelamanja, poput drugih transferzalnih talasa. S-talasi polarizovani u horizontalnoj ravni su određeni kao SH-talasi. Ako su polarizovani u vertikalnoj ravni, onda se zovu SV-talasi. Kada S ili P-talas udari granicu pod bilo kojim uglom sem 90 stepeni to je fenomen poznat kao režim konverzije. Kao što je opisano gore, ako je granica između čvrstog i tečnog, S postaje P i obrnuto. Međutim, čak i ako je granica između dva čvrsta stanja (medija), dolazi do konverzije. Ako P-talas udari u granicu, četiri načina širenja mogu da se dese: reflektovan i transmitovan P talas i reflektovan i transmitovan SV. Slično tome, ako SV udari u granicu, ista četiri načina se javljaju u različitim proporcijama. Tačne amplitude svih ovih talasa su opisane Zopricovom jednačinom, koje su rešenje za talasne jednačine.

Literatura

• Shearer, Peter (1999). Introduction to Seismology (1st izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66023-5. 
• Aki, Keiti; Richards, Paul G. (2002). Quantitative seismology (2nd izd.). University Science Books. ISBN 0-935702-96-2. 
• Fowler, C. M. R. (1990). The solid earth. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38590-9.