Tongjong pinjin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tongjong pinjin (kin: 通用拼音; pin: tōngyòng pīnyīn; dosl. 'Universalna/Opšta upotreba spajanje glasa') je bila službena pravopisna latinizacija standardnog mandarinskog jezika u Republici Kini (poznata kao Tajvan) između 2002. i 2008. godine. Sistem je neslužbeno bio korišten između 2000. i 2002. za studiju novog sistema romanizacije za Republiku Kinu. Ministarstvo obrazovanja Republike Kine je odabrala sistem 2002. godine[1][2] ali upotreba nije bila obavezna. Od 1. januara 2009, tongjong pinjin više nije služben, jer je Ministarstvo obrazovanja odabrala hanju pinjin 16. septembra 2008.[3][4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poticaj za stvaranje tongjong pinjina je došlo iz potrebe za standardizovan sistem romanizacije u Tajvanu. Decenijama je na ostrvu upotrebljavalo razne sisteme, obično simplifikacije ili adaptacije Vejd-Džajlsa. Standardni fonetski sistem za obrazovanje jezika u Tajvanskim školama Džujin fuhao, ne upotrebljava latinicu.

Turisti, dijaspora i imigranti u Tajvanu najčešće koristite engleski kada nisu upoznati sa mandarinskom jeziku. Hanju pinjin koji se koristi u kontinentalnoj Kini Narodnoj Republici Kini i Ujedinjenim nacijama, nudi prednost kao dosledan fonetski sistem za mandarinski jezik ali ima ozbiljne nedostatke u pomaganju govornicima bez treniranja da izgovaraju mandarinske reči pouzdano. Zvuci koji hanju pinjin dodeljuje slovima q i x, na primer, nisu idiomatske u jezicima većinu korisnika latinice. Tongjong pinjin predstavlja pokušaj da se očuva prednost pinjina dok se prevazilaže nekih od ovih problema.

Većina domaćih građana Tajvana ne govore standardni mandarinski jezik kao njihov maternji jezik. Prvi jezik većinu ljudi kao deca su naučili tajvanski jezik. Ovaj jezik, koji nije pisan do 19. veka, je istorijski bio bez saglašljive fonetske reprezentacije. Ista situacija postoji i sa maternim jezicima pričan od povelikih manjina u Tajvanu, kao što su Hakka i starosedeoci Tajvana. Jezik i književnost ovih naroda je predmet istraživanja i obrazovanja u Tajvanu, i mnoga imena mesta (uključujući i samu reč Tajvan) su izvedeni iz drugih jezika osim mandarinskog. Tongjong pinjin time predstavlja napor da pruži sistem fonetske romanizacije za mandarinski jezik da, sa vrlo malo promjena, može se koristiti za zastupanje tajvanskog i ostalih jezicima na ostrvu[5].

Tongjong pinjin je uvedena u Tajvanu od strane Ju Bor-Čuana (余伯泉) 1998. godine. Cilj je bio da se očuvaju prednosti pinjina dok neke poteškoće izgovora hanju pinjina koji su predstavljeni međunarodnim čitaocima se prevasloži. Rasprava i usvajanju tongjong pinjina, kao i mnoge druge inicijative u Tajvan, je brzo stekla strančarski oblik skretanjem pitanja nacionalnog identiteta[6]. Političari koji su se većinom identifikovali kao nacionalni, kao što je Demokratska napredna stranka i savezničke stranke, nisu videle nikakvog razloga da usvoje hanju pinjin samo zato što kontinentalna Kina i UN su. Ako tongjong pinjin više nego adekvatno zadovoljava potrebe naroda, RK je imala dovoljno razloga da ga usvoji[7]. Poslanici koji su više identifikovali sa kineskom kulturom, kao što je Komintang, nisu videli nikakvog razloga za uvođenje novog sistema jedinstven za Tajvan ako je hanju pinjin već dobio međunarodno priznanje. Obe strane su optužili drugu da su svoj stav temeljili na naklonost prema Kini a ne na objektivnom raspravljanju ciljeva zajednice[8].

Početkom oktobra 2000. Mandarinska komisija Ministarstva znanosti predložila je upotrebu tongjong pinjin kao nacionalni standard. Ministar obrazovanja Ovid Ceng (曾志朗) je podneo nacrt o Tajvanskoj romanizaciji krajem oktobra Izvršnoj juani, ali je predlog bio odbijen. U novembru 2000 ministar Ceng je predložio da vlada usvoji hanju pinjin sa nekim modifikacijama za lokalne dijalekte, ali predlog je odbijen. 10. jula 2002. Ministarstvo obrazovanja je održala sastanak za 27 članova. Samo 13 su prisustvovali. Dva su otišli rano, plus predsednik nije mogao glasati, tako da predlog zakona za korišćenje tongjong pinjin je prošlo glasanje sa deset glasova[1]. U avgustu 2002. vlada je usvojila tongjong pinjin kroz upravno rešenje koje lokalne vlasti imaju ovlašćenja da ponište unutar svoje nadležnosti. U oktobru 2007. dok je Demokratska napredna stranka još uvek bila na vlasti, bilo je najavljeno da će RK standardizovati englesku transliteraciju svojih mandarinskih imena mesta do kraja te godine, nakon monogo godina zbunjenosti koja proizlazi iz različitih pravopisa, koristeći lokalno razvijen tongjong pinjin[9].

Sa Komintangovoj zakonodavnoj i predsedničkoj izbornoj pobedi 2008. tongjong pinjin je zamenjen hanju pinjinom za standard vlade RK, i postala je jedina službena romanizacija, početkom 2009. godine[3][4].

Poređenje između hanju pinjina i tongjong pinjina[uredi | uredi izvor]

Samoglasnici a, e, o
IPA a ɔ ɛ ɤ ai ei au ou an ən aŋ əŋ ʊŋ aɹ
Pinjin a o ê e ai ei ao ou an en ang eng ong er
Tongjong pinjin e
Vejd-Džajls eh ê/o ên êng ung êrh
Bopomofo ㄚ ㄛ ㄝ ㄜ ㄞ ㄟ ㄠ ㄡ ㄢ ㄣ ㄤ ㄥ ㄨㄥ ㄦ
primer 阿 喔 誒 俄 艾 黑 凹 偶 安 恩 昂 冷 中 二
Glasovi i, u, j
IPA i je jou jɛn in iŋ jʊŋ u wo wei wən wəŋ y ɥe ɥɛn yn
Pinjin yi ye you yan yin ying yong wu wo/o wei wen weng yu yue yuan yun
Tongjong pinjin wun wong
Vejd-Džajls i/yi yeh yu yen yung wên wêng yü yüeh yüan yün
Bopomofo ㄧ ㄧㄝ ㄧㄡ ㄧㄢ ㄧㄣ ㄧㄥ ㄩㄥ ㄨ ㄨㄛ/ㄛ ㄨㄟ ㄨㄣ ㄨㄥ ㄩ ㄩㄝ ㄩㄢ ㄩㄣ
primer 一 也 又 言 音 英 用 五 我 位 文 翁 玉 月 元 雲
Nesibilantni suglasnici
IPA p pʰ m fəŋ tjou twei twən tʰɤ ny ly kɤɹ kʰɤ xɤ
Pinjin b p m feng diu dui dun te nü lü ge ke he
Tongjong pinjin fong diou duei nyu lyu
Vejd-Džajls p pʻ fêng tiu tui tun tʻê nü lü ko kʻo ho
Bopomofo ㄅ ㄆ ㄇ ㄈㄥ ㄉㄧㄡ ㄉㄨㄟ ㄉㄨㄣ ㄊㄜ ㄋㄩ ㄌㄩ ㄍㄜ ㄎㄜ ㄏㄜ
primer 玻 婆 末 封 丟 兌 頓 特 女 旅 歌 可 何
Sibilantni suglasnici
IPA tɕjɛn tɕjʊŋ tɕʰin ɕɥɛn ʈʂɤ ʈʂɨ ʈʂʰɤ ʈʂʰɨ ʂɤ ʂɨ ɻɤ ɻɨ tsɤ tswo tsɨ tsʰɤ tsʰɨ sɤ sɨ
Pinjin jian jiong qin xuan zhe zhi che chi she shi re ri ze zuo zi ce ci se si
Tongjong pinjin jyong cin syuan jhe jhih chih shih rih zih cih sih
Vejd-Džajls chien chiung chʻin shüan chê chih chʻê chʻih shê shih jê jih tsê tso tzŭ tsʻê tzʻŭ sê ssŭ
Bopomofo ㄐㄧㄢ ㄐㄩㄥ ㄑㄧㄣ ㄒㄩㄢ ㄓㄜ ㄓ ㄔㄜ ㄔ ㄕㄜ ㄕ ㄖㄜ ㄖ ㄗㄜ ㄗㄨㄛ ㄗ ㄘㄜ ㄘ ㄙㄜ ㄙ
primer 件 窘 秦 宣 哲 之 扯 赤 社 是 惹 日 仄 左 字 策 次 色 斯
Glasovi
IPA ma˥˥ ma˧˥ ma˨˩˦ ma˥˩ ma
Pinjin mā má mǎ mà ma
Tongjong pinjin ma mȧ
Vejd-Džajls ma1 ma2 ma3 ma4 ma
Bopomofo ㄇㄚ ㄇㄚˊ ㄇㄚˇ ㄇㄚˋ ˙ㄇㄚ
primer (Chinese characters) 媽 麻 馬 罵 嗎

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Tongyong Pinyin the new system for romanization”. Taipei Times. 11. 7. 2002. 
  2. ^ „Taiwan Authority Concerned Passes Tongyong Pinyin Scheme”. People's Daily Online. 12. 7. 2002. 
  3. ^ a b „Hanyu Pinyin to be standard system in 2009”. Taipei Times. 18. 9. 2008. 
  4. ^ a b „Gov't to improve English-friendly environment”. The China Post. 18. 9. 2008. Arhivirano iz originala 19. 09. 2008. g. Pristupljeno 25. 10. 2008. 
  5. ^ „Romanization must strike a balance”. Taipei Times. 9. 1. 2000. 
  6. ^ „Rush to Tongyong Pinyin reckless”. Taipei Times. 19. 7. 2002. 
  7. ^ „Minister to play down Tongyong controversy”. Taipei Times. 17. 7. 2002. Arhivirano iz originala 22. 11. 2011. g. Pristupljeno 26. 10. 2008. 
  8. ^ „Hanyu, Tongyong: survival of the fittest?”. The China Post. 2. 1. 2007. 
  9. ^ „Taiwan to standardize English spellings of place names”. International Herald Tribune. 27. 10. 2007. Arhivirano iz originala 24. 7. 2008. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тонгјонг_пинјин&oldid=27025289”