Trke lokomotiva u Rejnhilu

Trke lokomotiva u Rejnhilu je takmičenje održano u oktobru 1829. godine. Cilj održavanja takmičenja je bio da se lokomotiva koja se pokaže kao najbolja izabere za korišćenje na novoj pruzi Liverpul-Mančester. Takmičilo se pet lokomotiva. Rocket je jedina lokomotiva koja je završila izborno takmičenje i pobedila. Stivensonovima je kao konstruktorima ponuđen ugovor o proizvodnji lokomotiva za železnicu.

Pozadina

Kada se izgradnja pruge Liverpul-Mančester približila kraju, direktori železnice organizovali su takmičenje da bi odlučili da li za vuču vozova da koriste parne lokomotive. Za pobedničko rešenje bila je predviđena nagrada od 500 funti. Za sudije na nadmetanju određeni su: Džon Rastik, inženjer lokomotiva iz Staurbridža, Nikolas Vud, rudarski inženjer sa značajnim iskustvom u dizajniranju lokomotiva i Džon Kenedi, vlasnik fabrike tekstila i glavni zagovornik železnice.

Uslovi konkursa

Konkurs za izradu najbolje lokomotive za prugu Liverpul-Mančester raspisan je 20. aprila 1829. godine, a rok je bio 1. oktobar 1829. godine. Do tog roka interesenti su morali da konstruišu lokomotive i doprate do stanice Rejnhil. Uslovi konkursa bili su sledeći:

• lokomotiva je morala da „guta“, odnosno uništava sopstveni dim
• masa lokomotive u službi ne sme biti veća od 6 tona i treba da ima 6 točkova, a ako ima manje od 4,5 tone može biti i na 4 točka
• visina mašine do vrha dinnjaka ne može da bude veća od 15 stopa ili 4,575 m
• pritisak pare u kotlu ne sme da bude veći od 3,5 atmosfere
• kotao mora da ima dva sigurnosna ventila od kojih jedan mora da bude van domašaja mašinovođe
• lokomotiva mora da bude sposobna da vuče teret od 20 tona brzinom od najmanje 16 km na čas
• cena lokomotive ne sme da bude veća od 550 funti, a lokomotiva mora da bude izrađena i spremna za takmičenje 1. oktobra 1829. godine.

Učesnici

Deset lokomotiva je prijavljeno za takmičenje, ali se na dan početka takmičenja 6. oktobra 1829. godine pojavilo samo 5 lokomotiva:

• Cycloped, čiji je konstruktor Tomas Brendret
• Novelty, čiji su konstruktori Džon Erikson i Džon Brajtvajt
• Perseverance, čiji je konstruktor Timoti Burstal
• Rocket, čiji su konstruktori Džordž Stivenson i Robert Stivenson
• Sans Pareil, čiji je konstruktor Timoti Hakvort.

Takmičenje

Takmičenje je bilo javno i izazvalo je veliku pažnju kako stručne javnosti tako i širokih narodnih masa. Više od 10 000 ljudi prisustvovalo je ovom događaju, a za to je bila zaslužna i štampa koja je obilato propratila dešavanja vezana za novi oblik saobraćaja.

Deonica određena za takmičenje bila je u pravacu i horizontali dužine 1 mi (1,6 km) (1,61 km) i trebalo ju je preći 20 puta u oba smera. Dve ili tri lokomotive su dnevno bile testirane, a testiranje je trajalo nekoliko dana.

• Cycloped koji je koristio konjsku vuču je prvi napustio takmičenje zbog nezgode u kojoj je konj propao kroz pod mašine.
• Perseverance je sledeća napustila trku jer nije uspela da dostigne brzinu od 16 km na čas.
• Sans Pareil je za uspela uspela da završi 8 vožnji pre nego joj je pukao cilindar.
• Poslednja lokomotiva koja je odustala bila je Novelty. Bila je favorit publike. Dostigla je tadašnjih zapanjujućih 45 km na čas prvog dana takmičenja. Kasnije je pretrpela kvar koji nije mogao biti popravljen na licu mesta.

Tako da je na kraju takmičenja jedino ostala Rocket čija je maksimalno dostignuta brzina bila 48 km/h. Stivensonovi su tako osvojili nagradu i potpisali ugovor da proizvode lokomotive za prugu Liverpul-Mančester.

Literatura

• Wolmar, Cristian (2007). Fire and Steam. London: Atlantic Books. ISBN 978-1-84354-629-0.