Pređi na sadržaj

Ugnežđeni RAID nivoi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nivoi ugnežđenog RAID-a[1] predstavljaju kombinaciju dva ili više standardna RAID nivoa radi poboljšanja performansi i/ili dobijanja dodatne redudantnosti. Sinonim za ugnežđeni RAID je hibridni RAID.[2]

RAID 0+1[uredi | uredi izvor]

RAID 0+1

RAID 0+1 ili RAID 01 je nivo RAID-a koji se koristi i za kopiranje i za deljenje podataka na diskovima.[3] RAID 0+1 predstavlja sliku traka RAID-a. Kapacitet RAID-a 0+1 je isti kao i kapacitet RAID-a 1, kog koga se jedna polovina ukupnog kapaciteta koristi za preslikavanje podataka sa druge polovine.

N je ukupan broj diskova a je kapacitet najmanjeg diska.

Minimalan broj diskova za implementiranje RAID-a 0+1 je tri, od čega su dve nezavisne particije podeljene na trake preko tri diska. Češća je praksa da se koristi najmanje četiri diska jer je jednostavnije sa parnim brojem diskova.

RAID 1+0[uredi | uredi izvor]

RAID 1+0

RAID 1+0 (RAID 1&0, RAID 10) je sličan RAID-u 0+1 sa izuzetkom da se RAID nivoi koriste obrnuto - RAID 1+0 predstavlja traku slika.[3]

"Blizak" ili "dalek" , prednosti butabilnog RAID-a[uredi | uredi izvor]

Postoji nestandardna definicija RAID-a 10 koja je nastala za Linux MD drajver[4]: RAID 10, koji je priznalo udruženje industrije za skladištenje i koji obično implementiraju RAID kontroleri, predstavlja RAID 0 niz slika (koje mogu biti dvostrane ili trostrane)[5] i zahteva minimum četiri diska. Linuksov RAID 10 se može implementirati sa samo 2 diska. Implementacija sa dva diska, kao što je ova, nudi izbor rasporeda.[6]

Primeri[uredi | uredi izvor]

A1, A2, itd. svaki predstavlja jedan blok podataka. Svaka kolona predstavlja jedan disk.

Tipično se veći nizovi diskova kombinuju za profesionalne aplikacije. U vrhunskim konfiguracijama, stručnjaci su očekivali da PCIe i SAS skladišta dominiraju i eventualno da zamene interfejse dezajnirane za vrtenje metala. Takođe se za ove interfejse očekivalo da budu dalje integrisani sa edernet (engl. Ethernet) i mrežnim skladištima što je sugerisalo da bi podaci na trakama kojima se retko pristupa mogli često da se lociraju preko mreže i da bi veći nizovi koji koriste protokole kao što su iSCSI postali učestaliji.[7] Na slici je prikazan primer gde su tri kolekcije od 120 GB nivoa 1 raspoređene trakasto zajedno, čineći ukupan prostor od 360 GB.

Performansa[uredi | uredi izvor]

Prema specifikacijama proizvođača i zvaničnih nezavisnih merila,,[8][9][10] u većini slučajeva RAID 10 obezbeđuje bolju propusnost i manje kašnjenje nego svi ostali RAID nivoi, osim RAID-a 0 (koji ima brži protok).

RAID 10 se preferira kod aplikacija koje intenzivno koriste ulaz/izlaz, kao što su baze podataka, imejl, veb-serveri, kao i za bilo koju drugu vrstu upotrebe koje zahtevaju visoku performansu diskova.[11]

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Nestandardni RAID nivoi

Implementacija RAID-a 10 jezgra Linuksa (engl. Linux kernel) nije ugnežđena. Preslikavanje i deljenje podataka na trake se vrše u jednom procesu. Samo određeni rasporedi predstavljaju standardan RAID 10.[4]

RAID 100 (RAID 1+0+0)[uredi | uredi izvor]

RAID-100. A1, B1, itd. svaki predstavlja jedan sektor podataka. Svaka kolona predstavlja jedan disk.

RAID 100 (RAID 10+0) je traka RAID-ova 10. Logički je ekvivalentan širokom RAID 10 nizu, ali se implementira koristeći RAID 0 softer umersto RAID 10 hardvera. Time što je podeljen na trake u dva smera, RAID 100 se opisuje kao "karirani RAID".[12]

RAID 50[uredi | uredi izvor]

RAID-50. A1, B1, itd. svaki predstavlja jedan blok podataka. Svaka kolona predstavlja jedan disk. Ap, Bp, itd. svaki predstavlja informaciju parnosti za svaki poseban RAID 5 i moze da predstavlja različite vrednosti preko RAID-a 5. (npr; Ap se za A1 i A2 može razlikovati od Ap za A3 i A4)
RAID-50 koji se sastoji od 2 skupa od po 4 diska.

RAID 50 kombinuje direktnu podelu blokova po nivoima RAID-a 0 sa distribuisanom parnošću RAID-a 5.[3] Ovo predstavlja RAID 0 niz koji je trakasto podeljen preko elemenata RAID-a 5. Zahteva najmanje šest diskova.

Na prvoj slici je primer gde su tri kolekcije od 240 GB RAID-a 5 trakasto podeljene tako da zajedno čine celinu od 720 GB.

Svaki disk iz svakog RAID 5 niza može da otkaže a da se ne ugroze podaci. Međutim, ako se ne zameni disk koji je otkazao i ako otkaže bilo koji disk iz niza tog skupa, doći će do gubitka podataka sa celog niza. Vreme koje je potrebno da se detektuje i popravi disk tj. greška, predstavlja period ranjivosti RAID skupa.

Na drugoj slici, skupovi podataka mogu biti podeljeni preko oba RAID skupa. Skup podataka od 5 blokova bi imao 3 bloka upisana u prvi RAID skup a sledeća 2 bloka bi se nalazila na drugom RAID skupu. Zto što pouzdanost sistema zavisi od brze zamene pokvarenih diskova, česta je praksa da se konstruiše tri RAID-a 5 sa po šest diskova tako da svaki ima svoju "vruću rezervu" (engl. hot spare) koja može odmah da počne sa zamenom diska.

Konfiguracija RAID skupova će uticati na ukupnu toleranciju greške. Izgradnja tri RAID-a 5 sa po sedam diskova ima veći kapacitet i efikasnost skladištenja, ali zato može da izdrži najviše tri otkazivanja diskova. Ovo ne rešava problem da se niz izložava maksimalnom naporu čitanjem svakog bita da bi obnovio niz baš u vreme kada je najranjiviji. Igradnja sedam RAID 5 skupova od po tri diska može da izdrži čak sedam otkazivanja diskova ako se nalaze u različitim skupovima, ali ima manji kapacitet i efikasnost skladištenja.

RAID 50 ima bolju performansu od RAID-a 5 naročito tokom upisivanja i obezbeđuje bolju toleranciju greške. Ovaj nivo se preporučuje za aplikacije koje zahtevaju visoku toleranciju greške, kapacitet i performanse slučajnog pozicioniranja.

Kako se povećavaju broj diskova u RAID-u i kapacitet diskova, dolazi do uticaja na vreme oporavka od otkaza diska. Isto tako se i interval za ponovnu izgradnju RAID skupa povećava.

RAID 53[uredi | uredi izvor]

RAID 53 je obično koristi kao naziv za RAID 30 tj. za RAID 3+0.[13]

RAID 60 (RAID 6+0)[uredi | uredi izvor]

RAID-60 (RAID 6+0) koji se sastoji od 2 skupa od po 4 diska

RAID 60 kombinuje direktnu podelu blokova po nivoima RAID-a 0 sa distribuiranom dvostrukom parnošću RAID-a 6. To čini RAID 0 niz koji je trakasto podeljen preko elemenata RAID-a 6. On zahteva najmanje osam diskova. [3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Delmar 2003
  2. ^ Mishra, Vemulapalli & Mohapatra 1995, str. I-146ff'
  3. ^ a b v g „Selecting a RAID level and tuning performance”. IBM Systems Software Information Center. IBM. 2011. str. 1. [mrtva veza]
  4. ^ a b Brown, Neil (27. 08. 2004). „RAID10 in Linux M driver”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  5. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 08. 2009. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  6. ^ Brown, Neil (27. 08. 2004). „RAID10 in Linux MD driver”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  7. ^ Cole, Arthur (24. 08. 2010). „SSDs: From SAS/SATA to PCIe”. IT Business Edge. Arhivirano iz originala 01. 03. 2012. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  8. ^ „Intel Rapid Storage Technology: What is RAID 10?”. Intel. 16. 11. 2009. 
  9. ^ „IBM and HP 6-Gbps SAS RAID Controller Performance” (PDF). Demartek. 2009. 
  10. ^ „Summary Comparison of RAID Levels”. PCGuide.com. 17. 04. 2001. 
  11. ^ Gupta, Meeta (2002). Storage Area Network Fundamentals. Cisco Press. str. 268. ISBN 978-1-58705-065-7. 
  12. ^ McKinstry, Jim. „Server Management: Questions and Answers”. Sys Admin. Arhivirano iz originala 19. 01. 2008. g. 
  13. ^ Kozierok, Charles M. (17. 04. 2001). „RAID Levels 0+3 (03 or 53) and 3+0 (30)”. The PC Guide. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Угнежђени_RAID_нивои&oldid=27028872”