Fakultet za polonistiku Univerziteta u Varšavi

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Wydział Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego
Sedište fakulteta
Tipdržavni
AfilijacijaUniverzitet u Varšavi
LokacijaVaršava, Poljska
52°14′25″N 21°01′10″E
Veb-sajthttp://www.polon.uw.edu.pl/
Kazimierz Brodziński – prvi predavač istorije poljske književnosti. sekretar Varšavskog univerziteta u periodu 1822–1830. godine

Fakultet za polonistiku Univerziteta u Varšavi (originalni naziv na poljskom jeziku: Wydział Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego) je fakultet Univerziteta u Varšavi. Njeno sedište se nalazi u ul. Krakowskie Przedmieście 26/28.

Istorijat fakulteta[uredi | uredi izvor]

Tradicije polistike i široko shvaćene filološke studije datiraju od početka postojanja Varšavskog univerziteta (1816–1818). U najranijem periodu postojanja univerziteta, njegovi zaposleni su, između ostalih, bili Anzelm Švejkovski (prvi rektor Varšavskog univerziteta), Kazimiež Brodzinski (prvi predavač istorije poljske književnosti; sekretar Varšavskog univerziteta u godine 1823–1830), Samuel Bogumil Linde (lingvista i leksikograf), Ludvik Osinski (profesor komparativne književnosti).[1]

Poljske studije u Varšavi nastavljaju i tradiciju polistike Varšavske gimnazije, koja se od 1817. godine nalazila u palati Kazimierzovski. Direktor Varšavske srednje škole bio je Linde, a među nastavnicima imena su: Feliks Bentkovski, Mikolaj Čopin, Franciszek Salezi Dmočovski.[2]

Kao rezultat represije nakon Novembarskog ustanka (zatvaranje univerziteta), zaustavljen je razvoj akademske polistike u Varšavi. Tek otvaranjem Glavne škole u ​​Varšavi (1862–1869), a u okviru nje Filološko-istorijskog fakulteta, stvorena je prilika za reaktivaciju studija u ovoj oblasti. Predavanja su držali, između ostalih, Adam Belcikovski i Aleksandar Tišinjski.[3]

Na carskom univerzitetu u Varšavi na ruskom govornom području (1870–1915) poljska filologija je bila podređena slovenskoj, što nije podstaklo razvoj istraživanja u oblasti poljskog jezika i nacionalne književnosti.[4]

Prava obnova akademske polistike u Varšavi počela je 1915. Od tada su Jozef Kalenbač, Juliuš Kleiner i Bronislav Hlebovski ovde vodili filološke studije i seminare. Istoriju poljske književnosti predavali su Jozef Ujejski i Bronislav Gubrinovič; zatim Julian Krzizanovski (od 1933) i Vacłav Borovi (od 1937). Istorija polistike u Varšavi obuhvata i Manfreda Kridla, Zofiju Šmidtovu, Zigmunta Švejkovskog, Konrada Gorskog i Kazimiježa Vojcickog. Krug polistike Stefana Žeromskog odigrao je važnu ulogu u istoriji poljske književnosti.[5] Među lingvistima vrednim pomena su Jan Boduen de Kurtene, Adam Antoni Krinski, Stanislav Šober, Vitold Doroševski i slavista Stanislav Slonski. Zahvaljujući ličnostima kao što su Rišard Ganšinjec, Gustav Pržihocki, Adam Krokievič, Tadeuš Zielinski, Kazimir Kumanjecki, klasična filologija se dinamično razvijala.[6]

U godinama 1940–1941, Julijan Kžižanovski je bio zadužen za tajnu nastavu polistike. Osoblje je, između ostalih, uključivalo Vaclav Borovi, Jan Stanisłav Bistron, Vitold Doroszevski, Zofia Szmidtova, Tadeusz Mikulski. Među učenicima: Kšištof Kamil Bačinjski, Vaclav Bojarski, Tadeuš Gajci, Andžej Trzebinjski, Tadeuš Borovski.[7].

Posle rata, Vaclav Borovi i Julijan Kžižanovski bili su odgovorni za organizaciju akademske poljske studije u Varšavi. Tada je osnovan Seminar za istoriju poljske književnosti, koji je 1950. godine pretvoren u Katedru za istoriju poljske književnosti na Filološkom fakultetu (postojao do 1968). U to vreme, između ostalih, rade Jerži Pelc, Stefan Žolkjevski, Jan Zigmunt Jakubovski, Kazimir Budžik, Marija Renata Majenova, Zofija Šmidtova, Jan Kot, Zdžislav Libera, Jan Novak Dluževski, Eugenijuš Savričararišator (Eugeniusz Savrilarsturszev) ovde; Stanisłav Skorupka, Halina Konečna, Halina Kurkovska, Danuta Buttler, Barbara Bartnicka, Renata Grzegorczikova, Jadviga Puzinina, Halina Satkievicz, Mieczisłav Szimczak (lingvisti); Lidia Vinniczuk, Oktaviuš Jurevič, Juliuš Domanski (klasični filolozi); Jozef Magnuszevski, Zbigniev Risievič, Zdzislav Stieber, Adam Veinsberg-Vaida, Pzemislav Zvolinski, Januš Siatkovski (slavisti i indoevropeisti).[8] Godine 1968. u novoosnovanom Fakultetu za poljsku i slovensku filologiju osnovan je poseban Institut za poljsku filologiju, na čijem je čelu bio Jan Zigmunt Jakubovski, kasnije Jadviga Kulčicka-Saloni. Godine 1975. Fakultet poljskih i slovenskih filoloških nauka preimenovan je u Fakultet za polistiku. Od školske 1975/1976, pored Instituta za poljsku književnost i Instituta za poljski jezik, postojao je Odsek za poljsku kulturu (sada Institut za poljsku kulturu).[9]

Trenutno je Fakultet za polistiku Univerziteta u Varšavi jedan od najvećih naučnih centara u zemlji, koji razvija studije poljskih, slavističkih, helenističkih, kulturnih, latinskih i baltičkih studija u oblasti književnosti, kulture i jezika. Fakultet je ovlašćen da dodeljuje akademske diplome doktora i habilitovanog doktora humanističkih nauka u oblasti lingvistike, književnosti i kulturologije.[10].

Struktura fakulteta[uredi | uredi izvor]

  • Institut za poljsku književnost
  • Institut za poljski jezik
  • Institut poljske kulture
  • Institut za primenjenu polistiku
  • Institut za klasičnu filologiju
  • Institut za zapadnu i južnu slavistiku
  • Katedra za opštu, istočnoazijsku, komparativnu i baltičku lingvistiku
  • Centar poljskog jezika i kulture za strance "Polonikum"

Smerovi fakulteta[uredi | uredi izvor]

  • Poljska filologija
  • Opšta i klinička logopedska terapija
  • Klasična filologija i mediteranske studije
  • Kulturološke studije – znanje o kulturi
  • Baltička filologija
  • Slavistike
  • Centar poljskog jezika i kulture za strance "Polonikum"
  • Filologija poljskog znakovnog jezika

Biblioteka[uredi | uredi izvor]

  • Biblioteka Vaclav Borovi

Osnovana je posle Drugog svetskog rata zahvaljujući inicijativi Vaclava Borovija (od 1990. godine nosi ime naučnika). Godine 1945. biblioteka Seminara za istoriju poljske književnosti dopunjena je zbirkama Biblioteke Univerziteta u Varšavi (prethodno sedište Seminara je uništeno i premešteno u zgradu rektora).[11] U narednim godinama biblioteka je dopunjena, između ostalih, dubleti iz Jagelonske univerzitetske biblioteke (zahvaljujući naporima Julijana Kžižanovskog).[12] Zvaničnim početkom postojanja biblioteke smatra se 1950. Od tada se knjižni fond neprestano širi.[13] Trenutno ima oko 100.000 tomova. Sastoji se od publikacija o književnim studijama, kulturološkim studijama, filozofiji, veronauci i srodnim disciplinama. Onlajn katalog biblioteke dostupan je na: https://web.archive.org/web/20141105185256/http://www.bijp.uw.edu.pl/katalogi.php

  • Biblioteka Jan Baudouina de Courtenay

Osnovan je i posle Drugog svetskog rata, početkom 1950-ih. Njegovi počeci bili su knjižni fond Seminara poljskog jezika. Trenutno biblioteka ima oko 80.000 tomova (publikacije iz oblasti lingvistike, pedagogije, semiotike, filozofije, antropologije i srodnih oblasti). Od 2010. godine biblioteka nosi ime Žana Boduena de Kurtenea. Onlajn katalog biblioteke dostupan je na: https://web.archive.org/web/20141105185256/http://www.bijp.uw.edu.pl/katalogi.php

Studentske organizacije[uredi | uredi izvor]

  • Studentski savez
  • Pozorište poljskih studija na Univerzitetu u Varšavi Eligiusz Szimanis
  • Brojni naučni krugovi, među kojima su Kružok za proučavanje književnosti, koji deluje dugi niz godina i
  • kulturni portal „Niewinni Czarodzieje”[14]

Vlasti fakulteta[uredi | uredi izvor]

  • Dekan: prof. Dr. Zbigniev Gren
  • Prodekan za razvoj istraživačkog kadra: prof. Dr. Vojcieh Dužik
  • Prodekan za naučnoistraživačku delatnost i međunarodnu saradnju: dr hab. Katažina Drozdz-Luščik
  • Prodekan za nastavu, studentska pitanja i doktorske studije: dr Lukasš Ksiazek

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zdzisław Libera, Tradycje polonistyki w Warszawie, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej, red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 63–66
  2. ^ Zdzisław Libera, Tradycje polonistyki w Warszawie, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej, red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 66
  3. ^ Libera Zdzisław, Tradycje polonistyki w Warszawie, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej, red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 67
  4. ^ Libera Zdzisław, Tradycje polonistyki w Warszawie, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej, red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 68
  5. ^ Libera Zdzisław, Tradycje polonistyki w Warszawie, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej, red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 72–78
  6. ^ http://www.polon.uw.edu.pl/historia
  7. ^ Frybes Stanisław, Polonistyka w okresie wojny 1939–1945, w: Z dziejów polonistyki warszawskiej. red. J. Kulczycka-Saloni, Warszawa (1964), str. 319–329
  8. ^ Frybes Stanisław, Seminarium Historii Literatury Polskiej Uniwersytetu Warszawskiego w latach 1945–1950, Biuletyn Polonistyczny, Warszawa (1974), str. 57–62
  9. ^ http://www.polon.uw.edu.pl/en_GB/historia
  10. ^ http://www.polon.uw.edu.pl/en_GB/o-wydziale
  11. ^ Stanisław Frybes. Seminarium Historii Literatury Polskiej Uniwersytetu Warszawskiego w latach 1945–1950. „Biuletyn Polonistyczny”. z. 54, s. 56, 1974. Wrocław
  12. ^ Roman Taborski. Warszawska polonistyka uniwersytecka. „Biuletyn Polonistyczny”. z. 54, s. 57, 1974. Wrocław
  13. ^ Stanisław Frybes. Seminarium Historii Literatury Polskiej Uniwersytetu Warszawskiego w latach 1945–1950. „Biuletyn Polonistyczny”. z. 54, s. 63, 1974. Wrocław
  14. ^ https://niewinni-czarodzieje.pl/

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Факултет_за_полонистику_Универзитета_у_Варшави&oldid=27706792”