Fene (mađarska mitologija)
Fene (mađ. Fene) je prema staromađarskom verovanju duh, demon bolesti. Fene je verovatno reč sa nejasnim značenjem koja je nastala u narodnoj medicini, ima imensko i pridevsko značenje.
Značenje[uredi | uredi izvor]
Prema Palaševom velikom leksikonu, fene znači divlji, okrutni, zao, strašni, zarazni, kao imenica je zbirni naziv za razne kožne bolesti sa ulcerisanim, osipnim ranama, koja „jede, žvaće telo“. Leksikon pretpostavlja da je reč nekada imala mitološko značenje. „Kao takav, možda je pripadao redovima zlih demona koji izazivaju bolesti[1]. Mađarski etnografski leksikon smatra da je reč ugrofinskog porekla, to se može zaključiti iz izreka i psovki kao što su: „Neka ga fene pojede. Neka ga fene odnese” („Egye meg a fene. Vigye el a fene.“) Potonji leksikon naglašava da se izraz fene često koristio kao pridev za vuka.[2]
Takođe, od mađarskog glagola fen („brusiti, naoštriti”) + -e (zastareli sufiks prezenta). Za sufiks uporedi firge, lenge. Prvobitno se koristio kao pridev za razjarene divlje životinje spremne za napad (npr. fene farkaš („razjareni vuk”)), a kasnije je postao imenica sa istim značenjem koje je sada zastarelo.[3]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Na narodnom jeziku, đavo se može odnositi na sledeće bolesti:
- bolest kostiju (hidegfene)
- čir, bolest kože na udovima (melegfene)
- bolest kože koja se pojavljuje na licu (rákfene)
- herpes, (farkasfene)
- antraks (bolest svinja) (lépfene)
Prema belešci iz 1798. koju je citirao Mađarski etnografski leksikon, fene je „tvrd otok, ali bol je veoma veliki“. Palašev veliki leksikon takođe pominje bolesti kao što su mrtve boginje, rečne boginje, boginje gnežđenja, crne boginje i skorbut.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Palašev leksikon
- ^ Mađarski etnografski leksikon
- ^ Zaicz, Gabor (ur.). Etimološki rečnik: Poreklo mađarskih reči i afiksa ('Etimološki rečnik: Poreklo mađarskih reči i afiksa'). Budimpešta: Tinta Konivkiado, 2006, →[1].
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Magyar néprajzi lexikon II. (F–Ka). Főszerk. Ortutay Gyula. Budapest: Akadémiai. 1979. ISBN 963-05-1287-4
- Bokor József (szerk.). Fene, A Pallas nagy lexikona. Arcanum: FolioNET (1893–1897, 1998.). ISBN 963 85923 2 X