Kameni cvet (fontana)

Fotografija spomenika

Fontana Kameni cvet se nalazi u centru gradskog parka u neposrednoj blizini Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici. Napravljena je 1948. godine, autora Ruskinje Irine Ne­po­ko­jčic­ke, prve poznate žene arhitekte u Sremskoj Mitrovici. Vodoskok je postavljen na mestu nekadašnje „carske lipe”, koju je zasadila Petrovaradinska imovna opština 1879. godine kao spomen na srebrni jubilej (pir) carskog bračnog para – cara Franje Josifa i carica Jelisavete.

Gradski park, koji je u vreme Vojne granice služio kao vežbalište Petrovaradinskog puka, egzercirište i kao Paradenplatz. Pretpostavlja se da je park svoj današnji prepoznatljiv oblik dobio 70-tih godina 19. veka, nakon razvojačenja Vojne krajine. Tada su u njemu postavljeni i beli kameni rimski spomenici koji su predstavljali začetak budućeg lapidarijuma.

Predanja

Po usmenom predanju priča se da je ruskinja živela daleko od svog rodnog grada, žudela i plakala za svojim rodnim krajem. Vremenom je počela da poboljeva od velike tuge. Svakog dana je bila sve bolesnija i izgledalo je da će umreti. Jedne noći je sanjala čudan san. Veliki cvet sa povijenim žalosnim laticama iz koga je izletela bela golubica. Golubica je progovorila: „Ja sam princeza, ćerka cara Tiberija, postala sam kameni cvet tuge i tako se poistovetila sa gradom Sirmiumom, u želji da dobijem očevu ljubav. Umesto ljubavi postala sam večna tuga. Tvoja tuga će nestati ukoliko napraviš kameni cvet da večno suzi. Biće to moje i tvoje suze spojene sa gradom i večnošću”. Ruskinja je odmah otpočela gradnju cveta koji je sanjala.

Istorija prožeta mitom kaže sledeće. Avarski poslanici dođoše kod cara Tiberija i tražiše mu da otvori kapije grada, a Avarski knez Bajan im nudi zauzvrat prijateljstvo. Car je izbezumljeno odgovori: „Recite svom knezu da ću mu radije dati jednu od svojih ćerki, kojih imam dve, nego da svojevoljno predam Sirmium“. Tada je nastala izreka da Sirmium vredi više od careve ćerke. U palati grada sedela je uplakana princeza i uznemirena kad je čula da je otac nudi Bajanu. Od tada Sirmium postaje za nju grad tuge i bolesti. Tuga je bilo toliko velika da je ubrzo umrla. Njene poslednje misli su bile upućene ocu, i Sirmiumu, i želji da zadobije očevu ljubav, a to je jedino mogla ako bi se poistovetila sa Sirmiumom. Priča se da je bog ispunio želju mlade, lepe prinzeze i pretvorio je u kameni cvet, koji je postao deo grada. Kameni cvet plače za sve stanovnike drevnog grada te ostavlja više vremena za ljubav i ostale radosti zivota.

Spoljašnje veze

• „Fontana KAMENI CVET u Sremskoj Mitrovici”. Mudrac. Arhivirano iz originala 22. 01. 2018. g. Pristupljeno 21. 1. 2018.