Francuski gastro obrok

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Postavljanje trpeze

Francuski gastro obrok upisan je u listu svetske nematerijalne baštine 2010. godine. Definicija Francuskog gastro obroka je da je to obrok za uživanje, spoj umeća čoveka u spremanju hrane i božanske prirode koja daje plodove zemlje. To je ime za tradiciju uživanja u ukusima, proslava rođenja, godišnjica, venčanja, to je jedinstvo porodice, prijateljstvo, uzajamno poštovanje i uvažavanje svih okupljenih za zajedničkom trpezom.[1]

Opis[uredi]

Ovaj obrok ima svoj repertoar recepata, počinje već kupovinom neophodnih namirnica, jer one treba da budu sveže, domaće proizvodnje, najlepši i najkvalitetniji darovi prirode pripremljeni za uživanje i pamćenje. Postavljanje stola, raspored sedenja, pravila sedenja, način postavljanja pribora, način konzumiranja hrane, sve je to deo rituala, deo kulture i života Francuza.

Organizovanje stola[uredi]

Francuska trpeza je zamišljena više kao ovalan sto, domaćin i domaćica sede jedno preko puta drugog, važniji gosti bliže njima, oni manje važni na krajevima stola. Sedeti za stolom je prilika da pokažete svoje dobro vaspitanje i dobre navike (-bien elevee, lepo vaspitan-).

Tanjir stoji na sredini, tri viljuške levo, tri noža desno. Pribor iznad tanjira je za dezert. Najveća čaša je za vodu, dve manje pored su za crno odnosno belo vino, ovalna čaša sa stopicom je za šampanjac.

Ponašanje za trpezom[uredi]

Poželjno je posmatrati šta drugi rade, jer lepo vaspitane zvѕnice neće obraćati pažnju na greške, a ako ih i primete biće to sa osmehom. Pribor za jelo se koristi spolja ka unutra, najpre viljuška sleva i nož zdesna. Salveta stoji sa leve strane tanjira i postavlja se na kolena. Viljuška se drži u levoj ruci, a nož u desnoj, s tim da se ona sme koristiti desnom rukom pod uslovom da se odloži nož. Hleb se koristi da bi se „pogurala“ hrana na viljušku. Hleb se lomi prstima, nikako se ne treba gristi niti seći nožem. Posluženje ide od jednog gosta do drugog, sipa se uvek malo ma koliko da je čovek gladan, žvaće se mirno, bez zvukova. Sa obedovanjem se počinje tek pošto su svi posluženi. Nikako se ne soli jelo pre nego što se proba.[2]

Leđa treba držati pravo, laktove treba držati uz telo, ne okreti leđa ljudima koji sede pored, svima se treba prijatno obraćati. Na stolu nije preporučljivo ostavljati lične stvari, mobilni telefon, naočare i slično. Usta se brišu pre i posle konzumiranja pića, salveta se drži lagano obema rukama, prilikom konzumacije pića glava se ne zabacuje unazad, već se pije po malo. Gosti ne treba da sami sebi sipaju piće, pogotovo ne dame. Prstima se sme jesti samo biskvit, suv kolač, grožđe i trešnje. Gazdarica može da odobri da se jede prstima ako nudi gostima golubije meso ili žablje batake. U tom slučaju pored tanjira bi bile servirane posudice ovalnog oblika sa mlakom vodom i kriškom limuna za pranje prstiju.[2]

Sve bi trebalo jesti viljuškom, čak i kompot. Kašičica se koristi samo za čokoladnu penu. Treba pojesti sve iz tanjira, zato se sipa po malo od svega. Tokom žvakanja hrane, pribor se odlaže na tanjir, a ruke se tada drže mirno na krilu.[2]

Delovi obroka[uredi]

Obrok podrazumeva više delova, najpre koktel ili predjelo, sitne grickalice, masline ili slano pecivo, uz koje se pije kratko žestoko piće, aperitiv. Glavno jelo se sastoji iz više delova: riba, meso, pa povrće koje može da bude toplo ili hladno servirano. Između jela se servira salata. Uz belo meso (piletina, ćuretina) pije se belo vino, a uz crveno meso (goveđe, juneće) crveno vino. Uz dezert se pije šampanjac. Uz kafu se servira i piće na samom kraju obeda, takozvani digestiv. To može biti neki koktel, liker, konjak ili rakija.

Gastronomija je način okupljanja i proslavljanja lepih trenutaka za stolom uz obilno jelo i piće, sa porodicom ili prijateljima. Gastronom je osoba koja neguje navike i način francuskog obroka, osoba koja usavršava svoja znanja i prenosi ih drugima usmenim putem ili zapisivanjem.

Nikolas Benoa jedan od nagrađivanih i poštovanih francuskih kuvara kaže da francuski gastro obrok ne treba da bude ni komplikovan ni nedostupan. Treba da sadrži sveže i kvalitetne domaće proizvode, da ih lako mogu pripremiti i uživati u njima. „Hranu treba spremati da bismo je zajedno pojeli, da sve to zapamtimo i sačuvamo u sećanju”.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ „Gastronomsko jelo”. Le repas gastronomique des Français. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Kako postaviti sto”. La belle assiette. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  3. ^ „Šta znači gastronomija?”. Consoglobe. Pristupljeno 10. 12. 2016.