Holgar Danski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Holgar Danski, skulptura u dvorcu Kronborg

Holgar Danski (dan. Holger Danske) je junak iz danske epske poezije, koji se najranije pominje u starofrancuskom chanson de geste. Holgar je „nacionalna personifikacija“, u ovom slučaju Danske.

Legenda govori da je bio sin Gudfreda, kralja Danske. Po predanju imao je sina, koga je ubio Karlo Mlađi, sin Karla Velikog. Holgar se zakleo u osvetu, jurio Karla Mlađeg i ubio ga, a zamalo da mu je uspelo da ubije i samog Karla Velikog. Vodio je rat protiv Karla Velikog sedam godina, da bi se pomirio sa Karlom i sa njim zajedno krenuo u boj protiv Arapa, gde je Holgar ubio Diva Brehusa.

Istorijska pozadina legende je rat kralja Gudfreda protiv Karla Velikog u vreme najvećeg uspona Franačkog carstva. Gudfred je posle dugotrajnog i mučnog ratovanja uspeo da zaustavi franačku ekspanziju na Friziju i Šlezvig, nakon čega je sledilo primirje između oba vladara.

Kao Fridrih Barbarosa ili kralj Artur, i Holgar Danski u danskoj legendi nije stvarno umro, nego je takozvani kralj brda, koji spava duboki san negde u dvorcu Kronborgu, do onog dana kad Dancima zapreti najveća opasnost; tog dana će ustati iz sna i povesti svoj narod u slobodu.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]