Шта доноси Месец
| Šta donosi Mesec | |
|---|---|
 Originalni rukopis | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | What the Moon Brings |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | 1923. |
„Šta donosi Mesec” (engl. What the Moon Brings) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana 5. juna 1922. i prvi put objavljena u časopisu National Amateur u maju 1923. godine.[1] Kraća je od većine drugih Lavkraftovih pripovetki i u suštini je fragment, a zasnovana je na jednom njegovom snu.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča opisuje nadrealni pejzaž snova. Pripovedač jedne večeri luta svojim vrtom i na mesečini svedoči mnogim bizarnim prizorima. Ubrzo stiže do potoka:
Tihe i svetlucave, svetle i zlobne, te mesecom proklete vode žurile su ne znam kuda; dok su sa pokrivenih obala beli lotosovi cvetovi lepršali jedan po jedan na opijatnom noćnom vetru i očajnički padali u potok, užasno se kovitlajući ispod zasvođenog, isklesanog mosta, i zureći unazad sa zlokobnom rezignacijom mirnih, mrtvih lica.
Nakon što je prešao most, shvata da vrtu nema kraja. Tamo gde su nekada stajali zidovi sada su drveće i žbunje, sa zastrašujućim kamenim idolima između svakog ugla. Mrtva lica ga podstiču sve dalje i dalje, dok potok postaje reka pre nego što ga odvede do obale mora. Odjednom, lotosova lica nestaju dok mesec tone u horizont:
I dok sam gledao kako u njima nestaju lotosova lica, čeznuo sam za mrežama da bih ih uhvatio i od njih naučio tajne koje je mesec doneo noću. Ali kada je taj mesec prešao na zapad i kada je plima otišla sa smrknute obale, video sam u toj svetlosti stare tornjeve koje su talasi skoro razotkrili, i bele stubove vesele sa festonima i zelenim morskim algama. I znajući da su na ovo potopljeno mesto došli svi mrtvi, drhtao sam i više nisam želeo da govorim sa lotosovim licima.
Ubrzo se zatiče kako gleda dole u ruševine drevnog grada, grada mrtvih. Pripovedač vidi kondora i želi da ga pita o poznanicima koji su umrli. Neko vreme gleda more, posmatrajući u njemu talase koje pripisuje morskim crvima. Odjednom oseti jezu i primeti nešto daleko ispod talasa:
Niti je moje telo zadrhtalo bez razloga, jer kada sam podigao oči video sam da je voda opala veoma nisko, pokazujući veliki deo ogromnog grebena čiji sam obod ranije video. I kada sam video da je greben samo crna bazaltna kruna šokantnog eikona čije se monstruozno čelo sada pokazuje na prigušenoj mesečini i čija podla kopita moraju da šetaju po paklenu mulju kilometrima ispod, vrisnuo sam i viknuo da se skriveno lice ne podigne iznad vode, i da me skrivene oči ne pogledaju nakon što sam se maknuo onog podmuklog i izdajničkog žutog meseca.
Bežeći od ove monstruozne stvari, on pliva prema potopljenom gradu:
I da bih izbegao ovu nemilosrdnu stvar, rado sam i bez oklevanja zaronio u smrdljivi plićak gde se među zakorovljenim zidovima i potonulim ulicama debeli morski crvi hrane mrtvima našeg sveta.
Pripovedaču je očigledno smrt draža od ludila onoga čemu je svedočio. Priča se završava bez potvrde da li je ovo bio kraj pripovedačevog života ili ne.
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je prvi put objavljena u časopisu National Amateur u maju 1923. godine.[2] Nakon toga je ponovo objavljivana u 1971, 1995. i 2005. godine u različitim medijima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 295. ISBN 978-0974878911.
- ^ From the H. P. Lovecraft Archive
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Šta donosi Mesec na sajtu Internet Speculative Fiction Database
- Complete text
