Ablatīvus absolūtus

Ablatīvus absolūtus (ablativ apsolutni, slobodni/nezavisni ablativ) je latinska participska konstrukcija, koja može da zameni vremensku, uzročnu, dopusnu i pogodbenu rečenicu i da stoji potpuno samostalno. Sastoji se iz imenice ili zamenice u ablativu i participa (prezenta ili perfekta) koji se uz nju slaže u rodu, broju i padežu. Umesto participa mogu stajati imenice koji znače čast, službu ili ljudsko doba kao npr. consul, praetor, dux, adiutor, auctor, puer, senex ili pridevi kao što su invitus, vivus, ignarus, salvus, plenus.

Na srpski jezik ablativ apsolutni može se prevesti:

• sastavnom rečenicom (i, pa, te, ni, niti)
• jednom od zavisnih rečenica (najčešće vremenskom, ređe uzročnom, dopusnom ili pogodbenom)
• Glagolski prilog prošli
• predložnim izrazima (Cesare duce pod vođstvom Cezara),
• ukoliko se sastoji iz imenice i imena, prevodi se izrazom za vreme (Cicerone consula za vreme Ciceronovog konzulovanja).

Primer ablativa apsolutnog sa vrednošću vremenske rečenice

Caesar Pompeio victo in Asiam profectus est.

Kada je Cezar pobedio Pompeja, krenuo je u Aziju/Pošto je pobedio Pompeja, Cezar je krenuo u Aziju.

Literatura

• Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 247-51.
• Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 155-56.