Acta Sanctorum

Acta Sanctorum, tom za januar. Izdato 1643. godine

Acta Sanctorum su najstarija edicija istorijskih izvora u pravom smislu te reči.

Edicija

Osnovni pokretač edicije bila je potreba Rimokatoličke crkve da odgovori napadima protestanata na kult svetaca. Začetnik projekta bio je isusovac Henrik de Rosvejd (1569-1629) sa svojom knjigom "Fasti Sanctorum quorum vitae in belgicis bibliothecis manuscriptae asservantur" iz 1607. godine. Žan Boland (1596-1665) je nastavio njegovo delo proširivši zamisao na žitija svih svetaca Rimokatoličke crkve koji bi bili poređani po liturgijskom rasporedu. Januar je obrađivao sam Boland, a februar je poverio svom najbližem saradniku Gotfridu Henšenu. Prva dva toma za januar izašla su 1643. godine u Antverpenu, a sledeća tri za februar 1658. godine. Rad se ubrzo razvio kada se dvojici osnivača pridružio Danijel Papebroh.

Postoje tri perioda u izdavanju Acta Sanctorum. Prvi je antverpenski (1643-1770), drugi venecijanski (1737-1770), a treći pariski (1773-1870). Antverpenski period obrađivao je Daniel Papenbroh. Edicija je stigla do 6. juna (25 tomova), ali je prekinuta zbog Papenbrohove kritike porekla karmelitskog reda. Španski inkvizitori stavili su je u indeks zabranjenih knjiga. Zabrana je povučena već 1715. godine te su bolandisti mogli nesmetano da nastave svoj rad. Kada je edicija došla do prvih dana avgusta (1773. godina), raspušten je red isusovaca koji su iz Antverpena morali da se sklone u Brisel. Kada je Brisel 1793. godine pao pod vlast Francuske tokom Francuskih revolucionarnih ratova, bolandisti u panici napuštaju Brisel, a njihova biblioteka sa mnoštvom rukopisa i žitija je rasuta.

Red je obnovljen po završetku Napoleonovih ratova (1814), ali je uspon doživeo za vreme Viktora de Buka. Bukova edicija počela je izdavati i žitija pravoslavnih svetaca na grčkom, a kasnije i na slovenskim jezicima. Bolandisti i danas postoje i izdaju časopis Analecta bollandiana koga je 1882. godine osnovao Karlo de Smed. Osim ovog tromesečnika, bolandisti izdaju i osnovnu seriju Acta Sanctorum u tri podserije: Bibliotheca hagiographica latina, Bibliotheca hagiographica graeca i Bibliotheca hagiographica orientalis.

Izvori

• Narativni izvori za istoriju Evrope - Miloš Antonović, Utopija, Beograd 2007. godina, pp. 35–38