QWERTY

QWERTY tastatura na laptopu

QWERTY je najkorišćeniji raspored latiničnih slova na tastaturi. Naziv nastaje čitanjem prvih šest slova u prvom redu(slevo nadesno):Q,W,E,R,T i Y (izgovara se "kverti").

Nastanak pisaće mašine

Patent pisaće mašine iz 1868.

QWE.TY

Šols-end-Gliden

Tokom 1860-ih, političar, štampar, novinar, i amaterski pronalazač iz Milvokija, Kristofer Lejtam Šols (en.Christopher Latham Sholes) provodio je svoje slobodno vreme razvijajući različite mašine kako bi svoje poslove učinio efikasnijim. Jedan takav izum je prva pisaća mašina, koja je razvijena sa Semjuelom V. Sulom (en.Samuel W. Soule), Džejmsom Densmorom (en.James Densmore) i Karlosom Glidenom (en.Carlos Glidden), a prvi put patentirana 1868. godine. Prva tastatura pisaće mašine ličila je na klavir i napravljena je sa abecednim rasporedom od 28 tastera. Grupa pronalazača je bila sigurna da će to biti najefikasniji raspored. Uostalom, svako ko koristi tastaturu bi odmah znao gde da nađe svako slovo; traženje bi bilo smanjeno, kucanje bi bilo povećano.

Raspored tastature

Zašto baš QWERTY?

Popularna teorija kaže da je Šols morao da redizajnira tastaturu zbog mehaničkih nedostataka prvih pisaćih mašina. Poluga za kucanje koja povezuje taster i slova visila je tokom rada ispod papira.Ako bi korisnik brzo otkucao niz slova čije su poluge blizu jedna drugoj,delikatna mašina bi se zaglavila.Dakle,kako se navodi,Šols je redizajnirao raspored kako bi razdvojio najčešće sekvence slova kao "th" ili "he".QWERTY sistem bi teoretski trebalo da maksimalno razdvoji najčešće slovne parove.Ova teorija se može lako oboriti iz prostog razloga jer je "er" četvrti najčešći par slova u engleskom jeziku.Međutim,jedan od prototipova pisaće mašine je imao malo drugačiju tastaturu(QWE.TY)koja je promenjena tek u poslednjem trenutku.Do 1873.godine,pisaća mašina imala je 43 tastera i raspored slova koji je navodno obezbeđivao da se skupe mašine ne bi pokvarile.Oblik prati funkciju i tastatura obučava daktilografa.

Iste godine,Šols i njegovi partneri sklopili su sporazum o proizvodnji sa proizvođačem pištolja Remington,kompanijom upoznatom sa proizvodnjom precizne mehanike i koja je posle Američkog građansog rata gledala da iskoristi svoje kapacitete za mirnodopsku proizvodnju. Pre nego što je njihova mašina,nazvana Šols-end-Gliden,krenula u proizvodnju,Šols patentira novi patent,koji je uključivao novi raspored tastature.Izdat 1878.godine,patent broj 207559 označio je prvi dokumentovan izgled QWERTY rasporeda. Dogovor sa Remingtonom pokazao se kao ogroman uspeh. Do 1890. godine, bilo je više od 100.000 QWERTY Remington proizvedenih pisaćih mašina u upotrebi širom SAD. Sudbina tastature je odlučena 1893. godine kada su pet najvećih proizvođača pisaćih mašina - Remington, Kaligraf (en.Caligraph), Jost (en.Yost), Densmor (en.Densmore) i Smit-Premier (en.Smith-Premier) - udružili u Junion Tajprajter Kompani (en.Union Typewriter Company) i dogovorili da usvoje QWERTY kao de fakto standard.

Drugačija tumačenja nastanka rasporeda

Poslovna taktika

Postoji nešto vezano za teoriju po kojoj je Remingtonova poslovna taktika u vezi sa popularizacijom QWERTY rasporeda. Remington nije proizvodio samo pisaće mašine, obezbeđivao je i kurseve obuke. Daktilografi koji su učili na njihovom sistemu morali su da ostanu lojalni brendu, tako da bi kompanije koje su planirale da zaposle obučene daktilografe morale da se snadbeju sa pisaćim mašinama Remington.

Uticaj telegrafista

Razvoj QWERTY sistema kao odgovor na mehaničke greške, dovedena je u pitanje od strane naučnika Koiči Jasuoke (en.Koichi Yasuoka) i Motoko Jasuoke (en.Motoko Yasuoka) sa Kjoto Univerziteta.

U radu iz 2011. godine, istraživači su pratili evoluciju tastature pisaće mašine uz zapis njenih prvih profesionalnih korisnika. Zaključili su da mehaničari koji su stvarali pisaću mašinu nisu uticali na dizajn tastature. Umesto toga, QWERTY sistem je nastao kao rezultat korišćenja prve pisaće mašine. Prvi beta-testeri su uključivali telegrafske operatere koji je trebalo da brzo transkribuju poruke. Operatori su smatrali da ih abecedni raspored zbunjuje i da je neefikasan za prevođenje Morzeove azbuke. Kjoto rad sugeriše da je tastatura pisaće mašine evoluirala tokom nekoliko godina kao direktna rezultat sugestija od strane ovih telegrafskih operatera. Na primer:

Kod koji predstavlja Z kao "• • • •" često se pobrka sa duplim znakom SE, koji se češće koristi od Z. Ponekad operatori u SAD koji primaju Morzeovu azbuku ne mogu da utvrde da li je tačno Z ili SE, posebno u prvom slovu/slovima jedne reči, pre nego što dobiju sledeća slova. Tako S treba da se stavi u blizini Z i E na tastaturi da bi se u Morzeovoj azbuci otkucali brzo (zbog istog razloga C treba da se stavi u blizini IE. Ali, u stvari, C je bio često pomešan sa S).

Po ovom scenariju, daktilograf je postojao pre tastature. Kjoto rad takođe navodi Morzeovu azbuku da dalje raskrinka teoriju da je Šols želeo da zaštiti svoju mašinu od zaglavljivanja preuređenjem tastera sa posebnom namerom da uspori daktilografa:

Brzina operatera koji prima Morzeovu poruku treba da bude jednaka operateru koji šalje Morzeovu poruku, naravno. Ako je Šols stvarno preuredio tastaturu da uspori operatera, operater je postao nesposoban da uhvati korak sa operaterom koji šalje Morzeovu poruku. Ne verujemo da je Šols imao takvu besmislenu nameru tokom razvoja pisaće mašine.

Alternativni rasporedi tastature

Šolsov rad

Šols nije bio ubeđen da je QWERTY najbolji sistem i iako je rano prodao svoje dizajne Remingtonu, nastavio je da radi na poboljšanjima i alternativama za pisaću mašinu do kraja života, uključujući nekoliko tipova tastatura koje je trebalo da budu efikasnije, kao što je patent pod brojem 568630 koji je podneo Šols 1889. godine, godinu dana pre nego što je umro, a izdat posthumno.

Dvorakova tastatura

Dvorak raspored

Dvorak tastatura (en.Dvorak Simplified Keyboard) je razvio dr August Dvorak (en.August Dvorak) 1930. godine. Dvorak korisnici su zabeležili brže i tačnije kucanje jer sistem drastično povećava broj reči koje se mogu kucati korišćenjem glavnog reda tastera gde se prsti prirodno nalaze. Iako je Dvorak imao svoje sledbenike, nikada ih nije stekao dovoljno da ugrozi dominaciju QWERTY rasporeda.

Računarska tastatura

Kada se pojavila prva generacija računarskih tastatura, nije više bilo nekog tehničkog razloga da se koristi QWERTY sistem - računari se nisu zaglavljivali. Ali milioni ljudi su naučili da kucaju na QWERTY tastaturama. Postala je zaista sveprisutna u zemljama koje koriste latinicu. 1910. godine je kompanija Teletajp (en.Teletype Corporation), koja će proizvoditi elektronske pisaće mašine a kasnije i računarske terminale, usvojila sistem i time obezbedila da QWERTY postane novi tehnološki standard.