Пређи на садржај

Јаблановача

С Википедије, слободне енциклопедије

Јаблановача
Growing on a poplar stump in Girona, Spain
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. aegerita
Биномно име
Cyclocybe aegerita
(V. Brig.) Vizzini 2014

Јаблановача (Agrocybe aegerita) врста је јестиве гљиве која је заступљена на топлијим мјестима.[1]

Agrocybe aegerita

Клобук је величине 5-18 центиметара, код младих високо и обло испупчен, код старих све спљоштени до плитко удубљен. Упадљиво суве и и врло танке кожице, која се већином код одраслих распукне или мрежасто набора. Често са мрљама боје рђе које настају од оструне са других примјерака или трљања од дрво.[1]

Јаблановача
Јаблановача

Листићи равно прирасли, са зупцем или мало силазно, не густи у дну доста дебљи, нагрижене оштрице, широки 4-7 милиметара бјели, свикасти, на крају смеђи као рђа дуван или чоколада.[1]

Boja је боје рђе

Стручак најдебљи изнад дна, испод поново дужи готово као корјенаст. Уздужно грубо влакнаст и већином испруган. Бијел и каснје одозго надоље све смеђи, понекад и мало маслинаст. Пун и тврд као ђон, радо се распуцава у тракама, влакнима или љускама На пресјеку пушта провидан безбојни сок. Доста високо носи један ужи, но дебљи прстен.[1]

Месо доста дебело, компактно и сочно, упадљиво бјело у контрасту са смеђим листовима у доњој половини стручка жућкасто-смеђ. укус пријатан, мирис предиван, најприближније на мошт и ликер истовремено.[1]

Микроскопија

[уреди | уреди извор]

Споре појединачно од жутог до смеђег издужено.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Распрострањене на на топлијим мјестима на пањевима, балванима и живом дрвећу. У свим републикама али не у сваком крају. Највише у обалама Јадрана. Најчешће расте грмолико са по 3 до 15 примјерака.[1]

Јестивост

[уреди | уреди извор]

Међу најквалитетним гљивама. Особито укусна на жару или као ражњић. На жалост не може се сушити.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "NAPRIJED"; Zagreb 1986.