аед
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/%D0%98_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0_%D1%81_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE%D1%8E_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81.jpg/220px-%D0%98_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0_%D1%81_%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE%D1%8E_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81.jpg)
Аед (грч. ἀοιδός, aoidos — певач, бард), певач и песник код старих Грка у дохомеровском периоду.[1]
Начин живота аеда био је јако сличан животу наших гуслара.[1] Аеди су сами састављали песме, које су као и наши народни певачи и гуслари, певали претежно по дворовима великаша. Били су путујући певачи, и песници, и често су их позивали да забављају госте на светковинама и гозбама.
Уз пратњу форминге, китаре и лире, аеди су певали песме о боговима, херојским подвизима, али опевавали и сопствене доживљаје. Тако су усменим путем преносили народно предање. Сем својих песама, певали су и песме које су чули од других.
За Херодота аед представља „најбољег у људској врсти” (Историја, I, 24).[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Rečnik književnih termina (Književnost). Beograd, Jugoslavija: Institut za književnost i umetnost u Beogradu. 1986.
- Љубо Мићуновић, Речник књижевних термина, издавач Српска школска књига.