БАЕ Системс Мантис
| Мантис | ||
|---|---|---|
.jpg) | ||
| Опште | ||
| Намена | демонстратор технологија | |
| Посада | без посаде | |
| Земља порекла |  Уједињено Краљевство
| |
| Произвођач | БАЕ Системс | |
| Први лет | 21. октобар 2009. | |
| Статус | у фази тестирања | |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Размах крила | 19,8 m | |
| Маса | ||
| Празан | 1.000 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 9.000 kg | |
| Погон | ||
| Турбо-елисни мотор | 2 × Ролс-Ројс М250Б-17 | |
| ТЕМ снага | 2 × 280 kW | |
| Перформансе | ||
| Брзина крстарења | 370 km/h | |
| Макс. брзина на Hopt | 560 km/h | |
БАЕ Системс Мантис је британска беспилотна летелица коју је развила британска компанија БАЕ Системс. Беспилотна летелица БАЕ Системс Мантис у основи представља демонстратор технологија. Погоњен је са два турбо-елисна мотора, а размах крила му је готово 20 метара.
Развој
[уреди | уреди извор].jpg)
Развој беспилотне летелице је отпочео 2007. године, да би макета била представљена јула 2008. године на Ваздухопловном салону у Фарнбороу. БАЕ Системс Мантис би требало да може да остане у ваздуху 24 часа, да поседује аутономију, одређујући себи курс и комуницирајући са посадом на земљи по потреби. Велика избочина на предњем горњем крају трупа, која подсећа на пилотску кабину, у ствари садржи систем за сателитску комуникацију и навигацију. БАЕ Системс Мантис поседује и шест подвесних тачака за ношење наоружања.[1][2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „BAE hails Mantis UAV success, nears Taranis roll-out - flightglobal.com”. Flight Global (на језику: енглески). 30. 6. 2010. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ „Paris 2011: BAE and Dassault team up for Telemos - ainonline.com”. AIN Online (на језику: енглески). 19. 6. 2011. Приступљено 7. 9. 2021.
