Вирус кромпира
Вирус кромпира X је распрострањен широм света где се гаји кромпир. У нашој земљи вирус заражава веома мали проценат биљака и нема економски значај. [1]
Вирус кромпира | |
---|---|
Научна класификација | |
Ред: | Tymovirales
|
Породица: | Alphaflexiviridae
|
Род: | Potexvirus
|
Физичке и хемијске карактеристике
[уреди | уреди извор]Има кончасте честице, дужине 515 nm и пречника (ширине) 13 nm. Геном је сачињен од ss(+) RNK, на 5' крају има капу од метилгуанозина, а на 3' крају полиаденилни реп. Протеински омотач чини 94% масе честице, сачињен је од једног полипептида организованог у 1.270 протеинских подјединица.
Круг домаћина
[уреди | уреди извор]Заражава преко 240 врста биљака из 16 породица. Најзначајнији су домаћини из породице Solanaceae, кромпир, парадајз и дуван.
Патогенеза
[уреди | уреди извор]У природи се преноси пре свега механички - додиром здравих и оболелих биљака, као и активношћу човека. Вектори вируса могу бити:
- гљива Synchytrium endobioticum
- скакавац Melanoplus difierentialis
- вилина косица
Симптоматологија и економски значај
[уреди | уреди извор]Симптоми варирају у зависности од соја вируса , генотипа биљке и еколошких услова. На листовима кромпира проузрокује благ мозаик, или је латентан. На дувану проузрокује шаренило или некротичну пегавост, а на парадајзу мозаик и благо заостајање у порасту. На наведеним биљкама се вирус често налази у мешаним заразама са другим вирусима. Спада у умерено штетне вирозе јер изазива 10-20% губитака.[2]
Мере сузбијања
[уреди | уреди извор]Садња здравих кртола кромпира. Хигијенске мере у циљу спречавања механичког преношења вируса. Просторна удаљеност између парцела кромпира и парцела под дуваном и парадајзом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милошевић, Драго (2009). Заштита кромпира - болести, штеточине, корови, семенарство. Чачак: Агрономски факултет Чачак. стр. 1. ISBN 978-86-82107-99-6.
- ^ Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 216. ISBN 978-86-7520-372-8.
Литература
[уреди | уреди извор]Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8