Извор странице Јањичари

{{Преусмери|Јаничар|српску песму|Јаничар (песма)}}
{{Инфокутија војна јединица
|јединица=Јањичари
|изворно_име=Yeŋiçeri
|време_постојања=1363–1826.
|држава={{застава|Османско царство}}
|улога=Професионална војска
|део=[[Османска војска]]
|боје=Зелена, црвена и плава
|битке=[[Косовска битка]], [[Битка код Никопоља]], [[Битка код Ангоре]], [[Мохачка битка]]…
|слика=Lambert Wyts - Agha of the Janissaries and a Bölük of the Janissaries.jpg
}}
'''Јањичари''' или '''јаничари''' ({{јез-тур|yeniçeri}} — нова војска) били су [[Турска|турске]] пешадијске трупе у својству личних телохранитеља [[Османски султани|османских]] [[Османски султани|султана]]. Трупе воде порекло из [[14. век]]а; основао их је [[Мурат I]], а трупе су укинуте (и масакриране) [[1826]]. године по наређењу султана [[Махмуд II|Махмуда II]]. Јаничари су били организовани по узору на [[Мамелуци|Мамелуке]], у почетку од Турака, а касније од хришћанске деце отетих или по другим основама, одузетих од родитеља, најчешче са подручја [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и делова [[Балканско полуострво|Балкана]], који би преласком на ислам имали право припадности јаничарским јединицама.

== Порекло ==
Султан [[Мурат I]] је основао трупе око [[1363]]. године, у време велике експанзије [[Османско царство|Османског царства]]. У почетку су биле формиране од немуслимана, поготово [[хришћанство|хришћанске]] младежи и ратних заробљеника, што је била пракса преузета од [[Мамелуци|Мамелука]]. Јаничари су постали прва османска [[стајаћа војска]], замењујући снаге које су се углавном састојале од [[племе]]нских ратника којима се није могло веровати у погледу оданости и морала. Штавише, за сваког слободног турског ратника било је испод части да буде пешак.

== Обука и стил живота ==
Прве јањичарске јединице су се састојале заробљеника (аџеми оглана ({{јез-тур|acami oğlan}}) - стране деце,<ref>[ [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=594]</ref> и робова. После [[1380е|1380-их]] султан [[Мурат I]] је попуњавао њихове редове уз помоћ [[данак у крви|данка у крви]], специфичне врсте [[порез]]а који се састојао у давању мушке деце султану. Султанови људи би регрутовали одређени број немуслиманске, обично хришћанске, мушке деце (у почетку насумице, а касније према строгим критеријумима) одводећи их на обуку. То су углавном била [[Срби|српска]], [[Бугари|бугарска]] и [[Албанци|албанска]] деца. Обично би бирали једно од петоро деце старости између 7 и 14 година, али се тај број мењао у складу са потребама за војницима. Касније су данком у крви опорезивани и [[Грци]] и [[Мађари]]. Опорезивано становништво је, свакако, било огорчено оваквом праксом.

Јањичари су били обучавани у строгој дисциплини (уз тежак физички рад и у практично монашким условима) у ''ађами оглан'' школама, где се очекивало да живе у целибату и да се преобрате у [[ислам]]. Већина је то и била учинила. Из свих практичних разлога, јањичари су припадали султану. За разлику од слободних муслимана, изричито им је било забрањивано да носе браду, осим бркова. Јањичаре су учили да сматрају корпус као свој дом и породицу, а султана као својег ''-{de facto}-'' оца. Само они који су се показали довољно јаким добијали су чин правог јањичара у 24. или 25. години. [[Пук]] је наслеђивао имовину покојног јањичара.

Јањичари су такође учили да следе заповести [[дервиш]]а [[Хаџија Бекташ Валија|Хаџије Бекташа Валије]] који је благословио прве трупе. [[Бекташи]] су служили као нека врста војних [[свештеник]]а за јањичаре. По овоме, као и по свом повученом животу, јањичари су били веома слични хришћанским [[витешки ред|витешким редовима]], као што су нпр. били [[хоспиталци|витезови Јовановци]] са [[Родос]]а.

У замену за оданост и пожртвовање, јањичари су добијали привилегије и бенефиције. У почетку су примали плату само за време рата, а већ средином [[18. век]]а су радили као чувари реда или су се бавили [[трговина|трговином]], иако су стално живели по [[касарна]]ма. Ипак, уживали су високи животни стандард, ослобођење од пореза и поштовани друштвени статус. Многи су постајали чиновници и образовани људи. Пензионисани и инвалидни јањичари су чак примали и [[пензија|пензије]].
Јањичари су од одеће носили доламу, коју су будући да су дуго путовали током ратова савијали и качили за појас.<ref>Абдулах Шкљајић, Речник турцизама у српскохрватском, стр. 222</ref> Један од иконографских јањичарских делова униформе је препознатљива јањичарска борк капа, која се такође звала и заркол.<ref>Делфина Рајић,Зборник радова народног музеја 39,стр.93, {{ISSN|0350-7262}}
</ref>

== Јањичарски корпус ==
Бројчано стање јањичарских група је варирало између 100.000 и преко 200.000. Корпус је био организован по [[орта]]ма (буквалан превод: ''огњиште''), тј. [[пук]]овима. [[Сулејман I]] је имао око 140 ''орти'', али је тај број касније био повећан на преко 190. Султан је био врховни заповедник јањичара, али је корпус организовао и водио [[ага]] (командант). Корпус је био подељен на три подкорпуса: 
* ''Џемаат'' (пограничне трупе), са 101ом ортом;
* ''бејлик'' или ''беглук'' (султанова телесна стража), са 61ом ортом, и
* ''секбан'' или ''сејмен'', са 34 ортом.
Као додатак, постојале су и 34 орте ''ађамија'' (младих војника). 

У почетку јањичари су могли да добију виши чин само у оквиру своје ''орте'' и то само на основу стажа. Јањичаре је могао да кажњава само њихов директно претпостављени [[официр]]. Називи чинова су били засновани на положајима [[Кухиња (просторија)|кухињског]] особља и [[лов]]аца, вероватно да би се нагласило да су јањичари султанове [[слуга|слуге]]. 

Првих векова јањичари су били вешти [[стреличарство|стрелци]], али су од [[1440]]. прешли на [[ватрено оружје]]. У блиској борби су се користили [[секира]]ма и [[сабља]]ма. У мирна времена су могли да носе само батине и мотке, осим ако нису служили у пограничним трупама. Локални јањичари, смештени у неком граду на дужи период, били су познати као [[јерлија|јерлије]]. 

Османско царство је користило јањичаре у свим својим важнијим походима, укључујући [[пад Цариграда (1453)|опсаду Цариграда]] [[1453]], пораз [[египат]]ских [[Мамелуци|Мамелука]] и ратове са [[хабзбуршка монархија|Аустријом]]. Јањичарске трупе је у битку лично предводио сам султан и увек им је припадао део ратног плена. 

Репутација јањичара је порасла до те тачке да је до [[1683]]. султан [[Мехмед IV]] могао да укине [[данак у крви]]. Све већи број оригинално муслиманских турских породица је слао своје синове у јањичаре. Управник сваке покрајине је желео да има сопствене јањичаре. 

== Побуне јањичара ==
[[Датотека:Janicaru.jpg|мини|250п|Депикција јањичара.]]Јањичари су и сами постали свесни свог значаја тако да су почели да траже већа примања. [[1449]]. су се по први пут побунили захтевајући веће плате, што су и добили. После 1451. сваки нови султан је био у обавези да плати сваком јањичару награду и да му подигне плату. Султан [[Селим II]] је 1566. дао јањичарима дозволу да се жене.

После тзв. ратова молдавских магната (1595—1621) против [[Пољско-литванска унија|Пољско-литванске уније]] и [[Хабзбурзи|Хабзбурга]], битке код Цецоре и турског пораза код [[Хотин]]а, султан [[Осман II]] је убијен у [[јањичарска побуна од 1622.|јањичарској побуни од 1622.]] године. 

До почетка [[18. век]]а јањичари су имали толико престижа и утицаја да су могли да доминирају над владом. Могли су да дижу побуне, диктирају политику и спречавају покушаје модернизације војних структура. Преко дворских пучева су могли да мењају и саме султане. Постали су земљопоседници и трговци. Такође су омогућавали синовима бивших јањичара да постану јањичари, а да претходно и не прођу комплетну обуку у ''ађами оглану''.

Када су јањичари постали у стању да изнуђују [[новац]] од султана и када је породичан живот заменио војни, опала је њихова борбена готовост. Северне границе [[Османско царство|Османског царства]] су полако почеле да се сужавају јужно после друге [[Опсада Беча (1683)|битке код Беча]]. Јањичари су се опирали покушајима за реорганизацијом војске и 1622. су убили султана [[Осман II|Османа II]] кад је он покушао да их замени. Такође су имали подршку у [[секта|секти]] бекташија.

[[1807]]. јањичари су се побунили и сменили [[Селим III|Селима III]], који је покушао да створи савременију војску уз помоћ европских инструктора. Његови следбеници нису успели да поврате власт пре него што ће га [[Мустафа IV]] убити, али су успели да поставе на власт [[Махмуд II|Махмуда II]]. Када су јањичари запретили да ће збацити Махмуда, он је одговорио тако што је погубио заробљеног Мустафу (којег су раније јањичари довели на власт). На крају је некако успео да склопи компромис са јањичарима. Провео је преко 10 година у консолидацији своје власти. 

Априла [[1810]]. јањичари су спалили 2.000 кућа у Галати, а пролећа [[1811]]. два пука су учествовала у топовској бици у [[Истанбул]]у. Борили су се и у [[Грчки рат за независност|Грчком рату за ослобођење]]. 

На крају је [[Махмуд II]] морао да се их отараси, вероватно зато што је морао да плаћа високе плате за 135.000 јањичара, од којих многи уопште и нису били активни војници, а неки су чак били и покојни (командант је тај новац задржавао за себе). 

[[1826]]. јањичари су схватили да султан образује нову војску. Неки извори указују да их је султан намерно испровоцирао како би подигли побуну. Између 14. и 15. јуна 1826, јањичари у Истанбулу су се побунили, али се овај пут већи део војске и становништва окренуо против њих. ''[[спахија|Спахијске]]'', [[коњи|коњаничке]] јединице, које су биле одане султану, приморале су их да се повуку у касарну. [[Артиљерија]] је гађала касарну 15 пута проузрокујући огромне жртве. Преживели јањичари си били или погубљени или протерани. Две године касније, Махмуд II је запленио и последњи јањичарски посед. Овај догађај се сада назива ''[[Инцидент у добар час]]''.[[Датотека:Janissary.jpg|мини|Јањичарска униформа]]

== Јањичарска музика ==
Јањичарска војна музика за марширање је карактеристична по својој експлозивности која се постиже употребом бас удараљки, рогова („боруа“), звона, триангала и цимбала („зила“), између осталог. Јањичарска музика је утицала на неке [[Западна Европа|западноевропске]] [[класицизам|класичарске]] [[muzičar|музичаре]] попут [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфганга Амадеуса Моцарта]] и [[Лудвиг ван Бетовен|Лудвига ван Бетовена]]. За више детаља, види [[турска музика]].

== Савремени јањичари ==
У савременој [[Турска|турској]] војсци Оркестар Мехтер и пратеће трупе представљају једини остатак од јањичара. Оркестар свира на [[држава|државним]], [[војска|војним]] и [[туризам|туристичким]] приредбама.

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Yeniçeri Atatürk.JPG|[[Мустафа Кемал Ататурк]] као јаничар, Софија, 1914.
Датотека:Welt-Galleria T085.jpg|Јањичарски [[Мускетари|мускетар]]
Датотека:Weigel-Janissary.jpg|Депикција јањичара (1)
Датотека:Galanterieen der Turken-p449-Janissary Fourier-large.jpg|Депикција јањичара (2)
Датотека:Yenieri-aturkishjanissary-gentilebellini.jpg|Депикција јањичара (3)
Датотека:Knotel-Janissaries.jpg|Депикција јањичара (4)
Датотека:Janissary from Giannena by Stackelberg.jpg|Депикција јањичара из Јањине (Грчка).
Датотека:Janissary Recruitment in the Balkans-Suleymanname.jpg|Слика која представља регрутацију јањичара на Балкану.
Датотека:Melchior Lorck Janissaries' cook.jpg|Депикција кувара јањичара.
Датотека:Janissary - Peytier Eugène - 1828-1836.jpg|Депикција јањичара (5)
Датотека:A Janissary "of War" with a Lion MET DP146518.jpg|Слика јањичара са лавом.
</gallery>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Пантелић|first=Душан|authorlink=Душан Пантелић|title=Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794|year=1927|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=x75FAQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пантелић|first=Душан|authorlink=Душан Пантелић|title=Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804|year=1949|location=Београд|publisher=Научна књига|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zavicajne_zbirke/Narodna_biblioteka_Pozarevac/Zbirka_knjiga/NBPO_knjige_161#page/0/mode/1up}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Goodwin|first=Godfrey|title=The Janissaries|url=https://books.google.com/books?id=Ba4TAQAAIAAJ|year=2006|publisher=Saqi|isbn=978-0-86356-740-7}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicolle|first=David|title=The Janissaries|url=https://books.google.com/books?id=0HWKMh3p9JwC|year=1995|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-85532-413-8|access-date=12. 02. 2017|archive-date=07. 04. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407235136/http://books.google.com/books?id=0HWKMh3p9JwC|url-status=dead}}
* [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=594], Лексикографски завод Мирослав Крлежа

== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Janissaries}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Војска Османског царства]]
[[Категорија:Српска историја под османском влашћу]]
[[Категорија:Историја Црне Горе под Османским царством]]
[[Категорија:Турцизми]]
[[Категорија:Исламизовани хришћани]]
[[Категорија:Робовласништво у Османском царству]]